Од када зна за себе Зорица Васиљевић, 57-годишња житељка мјеста Пржице у Грбљу, крај Котора, поријеклом Подгоричанка, бави се узгојем и производњом биља, а ту љубав пренијела је и на кћерке и сина. Поред стандардног поврћа, у башти од око 500 метара квадратних имају и домаћу нану, коприву, невен, а на околним ливадама у изобиљу расте маслачак, мајчина душица, пелин, камилица, од којих вриједне руке креативне жене стварају најразноврсније напитке, џемове, сокове, сапуне..
У то су се недавно увјерили и посјетиоци сајма "Најбоље из Црне Горе" који је 18. и 19. фебруара одржан у Подгорици. Општина Котор је за њу и друге излагаче обезбиједила средства у виду плаћања котизације, а сајам је продужен и 25. и 26. фебруара, те је Зорица морала да дорађује још својих производа, којима је, са етикетом "ЗоВа" привукла пажњу посјетилаца.
- Наша башта није велика, али у њој имамо свашта. Како имам троје одрасле дјеце, они ми помажу када се врт чисти. Син обично ископа башту, док кћерке помажу око садње поврћа, касније чупања траве и заливања у врелим љетњим мјесецима. Тренутно у башти имамо зимску салату, раштан, першун и лук. У овом периоду године се башта чисти од остатака поврћа од прошле године, копа и ђубри. Користимо искључиво стајско ђубриво. Режу се воћке, а имамо наранџе, мандарине, лимуне, кумквате (фортунеле), јабуке, брескве и наравно руже. Имамо и четири стабла маслина, а на имању мога оца у Подгорици је већи маслињак, одакле беремо маслине од којих правим ликер и слатко. Отац гаји и виноград, отуда имам грожђа и ракије за моје ликере. Од маслина са комшијиног имања које одржавамо правимо уље. Правим само оно што имам у својој башти, из љубави и жеље да са људима подијелим ароме и укусе који се памте, то је мој мото, каже Зорица за "Дан".
Сазнајемо и да, такође. користи боровнице које убере у Шавнику, гдје јој је удата млађа кћерка. Поносна је на преко двадесет врста ликера које справља по својој рецептури: од поморанџе, лимуна, фортунеле, цвијета поморанџе, лаванде, рузмарина, ловора, маслине, мајчине душице, маслачка, боровнице, дрењина, руже, ароније, дуње, коприве, нане, јагоде, кантариона, лубенице, зеленог ораха, мандарине, а ту је и пелинковац.
- Странцима се највише свиђају ликери, који поред тога што су врло укусни, имају и љековито својство, јер све што је из природе је здраво, а моји производи то јесу. Искључиво су из Црне Горе, без вјештачих боја и арома. Ракија у ликерима је домаћа лозова ракија коју праве мој отац и брат. Странци често купују и траже домаће маслиново и кантарионово уље, домаће сапуне са маслиновим уљем, разне мелеме и кремице, које такође правим. Новитет је слатко од маслина, као и џемови и мармеладе које у јесен правим. Нису то неке велике количине, али ипак се направи и мало више да могу са тим производима изаћи на сајам, објашњава Зорица. Процес прављења је индивидуалан, зависно да ли се прави од воћа или биљака.
- Ликери од агрума се праве од домаћих непрсканих агрума и то само танко нарезана кора. Стави се у 48 посто алкохола (домаћа лозова ракија) и морају да одстоје минимум 40 дана у том алкохолу на тамном мјесту. Након тог периода, ликер се преточи, одвоји од корице и додаје му се шећер. У неке ликере,као што је цвијет поморанџе и маслина, додајем мед умјесто шећера. Пакује се у стерилне боце и до првог конзумирања, треба да прође минимум 60 дана. Тада ликер има свој прави укус, осим за ликер од пелина, који правим по рецептури моје маме, он до првог конзумирања мора у боци да одстоји шест мјесеци - појаснила је Зорица.
Наша саговорница је након 25 година радног стажа, због здравља напустила посао службенице у суду и кроз програм тадашње Владе узела накнаду за мајку са троје и више дјеце и постала предузетница. Данас јој много значи подршка Општине.
- Драго ми је да је коначно дошао неко ко има слуха и за произвођаче, јер се деценијама уназад нико није окретао на потребе обичног човјека, а реално, Грбаљ, гдје ја живим је пун малих произвођача. Зато сам искрено захвална што су и мени пружили прилику да продајем моје производе, истиче Васиљевић.
