Влада мора да задржи људе на сјеверу тако што ће паметним политикама створити неку нову вриједност, казао је премијер Дритан Абазовић након састанка са предсједницима 13 сјеверних општина.
Абазовић је рекао да су на састанку изнијети многи проблем, наслијеђени проблеми, ствари које администрација није ријешила у претходном периоду и многе ствари које би нова администрација можда могла да ријеши, а због неажурности није.
- Циљ владе јесте да нешто морамо да урадимо са сјевером Црне Горе, казао је он.
Он је рекао да би се људи задржали на сјеверу мора се створити нека нова вриједност.
- Да покушамо добрим, паметним политикама дођемо у ситацију да људи остају у тим крајевима, многе иницијативе које су изнијете су заиста смислене. Држава нема капацитета да све изнесе што би требало и мора некако да одреди приоритете, оно што је чврст став Владе јесте да ћемо неке ствари сто одсто ријешити, казао је Абазовић.
Абазовић је рекао да је велики проблем с којим се суочава цијела земља и регија након дешавања у Украјини, то што су драстично порасле цијене грађевиснког материјала.
- То је условило да бројним извођачима, који треба да изводе радове, више се исплати да им се покрену банковне гаранције него да наставе да раде, додаје Абазовић.
Он је казао да је велики проблем настао у Пљевљима гдје се раде три путна правца ка границама.
- Сада постоји велика колизија инвеститорима који под тим цијенама не могу или не желе да наставе са радовима. Ту морамо да нађемо рјешење, то се појавило у још неким општинама, то онемогућава реализацију капиталних пројеката, казао је Абазовић.
Абазовић је рекао да је циљ Владе да се уради све што се може у сусрет туристичкој сезони, јер је како је додао то стратешка грана Црне Горе.
Абазовић је рекао да је министарка екологије и урбанизма Ана Новаковић, преузела обавезу да убрза процедуру око планске документације и да нема развоја без планске документације.
- Ово што је сад на сцени је катаклизма, непостојање законских рјешавања и покушај да се спријечи било какав развој свугдје под плаштом заштите у ствари само стимулише дивљу гардњу. Треба што брже донијети одлуке које су заштиећене зоне, тамо гдје нису људима омогућити да остварују свој бизнис, казао је Абазовић.
Он је најавио да ће се једна сједница Владе одржати на Жабљаку.
Говорећи о стратешким пројектима, Абазовић је рекао да се Црна Гора треба повезивати са државама региона и да то у инфраструктури да добије приоритет.
Он је казао да жели да издвоји Општину Пљевља јер “толико дају енергестком сектору Црне Горе”.
- Никад нису адекватно награђена, мој апел према Електропривреди је да се види могућност да се субвенционише електрична енергија грађанима како би домаћинства можда прелазила на други начине гријања током зимске сезоне, казао је Абазовић.
На питање о оснивању општине Зета, а имајући у виду да је 16 општина користило помоћ из Егализационог фонда, Абазовић је рекао да је програм економских реформи које је прихваћен створио много проблема конкретно за општине него што би било оснивање неке нове општине у Црној Гори.
- Није проблем да имамо нове, проблем је да имамо неодрживе општине. било је пуно приче око Тузи, то је општина која је почела са буџетом од 1,5 милион ЕУР прије само свије три године, а данас је буџет Тузи осам милиона ЕУР“, рекаоје Абазовић.
Он је додао да је то једина општина која ће у наредних три мјесеца отворити три фабрике.
- Чини ми се да то треба да нам буде логика а не неки политички инжењеринг. Вид децентрализације сам по себи није лош, лош је ако то нема неку одрживост, ако то нема неку економску, културну или социјалну логику, казао је Абазовић.
Што се Зете тиче, како је навео, много је важније шта ће подразумијевати њене територије.
- Ако је погледате реално, без неке адиминстративне процјене, мислим да би Зета била успјешнија од многих општина у Црној Гори, оцијенио је Абазовић.
Он није одговорио које су државне компаније под надзором државних институција.
Абазовић је, говорећи о именовању у државним компанијама, казао да ће бити људи из свих партија и да на та мјеста треба постављати људе који су способни.
Он је рекао да се држава бори да нађе одрживу солуцију за Свети Стефан и да је најгора опција да остане затворен.
Абазовић је рекао да је изнио одређени предлог како би Свети Стефан могао да се врати сто одсто у државно власништво и да се преко одлуке Владе и парламента прогласи посебним добром које не може да се отуђи.
Он је рекао да су задовољни почетком туристичке сезоне и казао да је прошле године у Црну Гору дошло 69 крузера у цијелој години, а ове године само у мају 72.
Предсједница Општине Колашин Марта Шћепановић рекла је да су добили обећања да ће им се помоћи за све проблеме које имају.
- Састанак је значио да ћемо наћи начин да реализујемо оне капитане пројекте са којима се било застало, који су предвиђено буџетом“, казала је она.
Шћепановић је рекла да су закључили да ће све општине, а посебно сјеверне, добити финансијску подршку од Министарства финанасија и Владе, усљед проблема који су узорковани програмом Европа сад.
Она је навела да су због тог програма, односно нове пореске политике, за трећину смањени приходи свих општина.
Шћепановић је прецизирала да је обећање да им се надокнади износ за колико буде умањен приход.
Предсједник Општине Бијело Поље Петар Смоловић рекао је да су током Владе Здравка Кривокапића имали тотални прекид комуникације, а да су данас добили увјерење да ће током мандата 43. вратити сјевер као приоритет.
Према његовим ријечима, заједничка проблематика су пројекти који су у потпуности стали у посљедње двије године.
Смоловић је навео да се пројекти морају наставити и да су приоритет они који ће индуковати запосленост и довести иностране туристе.
- Добили увјеравање да ће се на један одржив начин ријештии финансирање локалних самоуправа, казао је Смоловић и додао да је програм Европа сад имала неке добре мјере по становништво, али да је имала негативан утицај на општине сјевера.
- Зато што је половина оних доприноса којег су ослобођени предузећа и грађани, ишло на терет општина, навео је он.
Смоловић је рекао да су добили увјеравање да ће то бити надокнађено из обавезне краткорочно, а да ће дугорочно ријешити кроз системски закон, који ће ријешити одрживост локалних самоуправа.
Коментаришући цијену за аутопут која ће износити од 1,5 до 17 ЕУР, Смоловић је рекао да би боље било да је мања.
- Мени овако лично изгледа доста велика цијена од 17 ЕУР. То дефинитивно треба прерачунати, није суштина аутопута да остане празан, него да се сав саобраћај усмјери на њега, да буде бржи ефикаснији, сигурнији, да доноси приход којим би се враћали кредити, и да што прије наставимо другу и трећу фазу, поручио је он.
