Најзагађенији ваздух удишу становници у Бијелом Пољу и Пљевљима, а затим у Никшићу и Подгорици. То потврђују подаци из Агенције за заштиту животне средине, према којима је највећа концентрација штетних прашкастих честица (ПМ10), у концентрациjама изнад прописаних, у Пљевљима и Биjелом Пољу, али су значаjне и у Подгорици и Никшићу. Прекорачења се наjчешће дешаваjу током сезоне гриjања.
С друге стране, у невладином сектору упозоравају да надлежни недовољно раде на плану заштите здравља грађана од загађања.
– У односу на квалитет ваздуха, прекорачења концентрациjе ПМ честица, у односу на прописане вриjедности, доминантно утичу на лошиjи квалитет ваздуха. Према последњем мjесечном извjештаjу о квалитету ваздуха (за децембар 2021), средње дневне концентрациjе ПМ10 честица у Биjелом Пољу су 22 дана, Пљевљима 21 дан, Подгорици – Забjело 10 дана, Подгорици– Блок пет осам дана и у Никшићу шест дана биле изнад прописане граничне вриjедности. Измjерене су и високе концентрациjе ПМ2,5 честица на мjерним мjестима у сjеверноj и централноj зони квалитета ваздуха. Хемиjском анализом ПМ10 честица утврђено jе повећано присуство бензо(а)пирена, нарочито у узорцима из сjеверне зоне квалитета ваздуха. Како jе као наjвећи проблем када jе квалитет ваздуха у питању идентификована употреба чврстих горива за гриjање, што кумулативно уз емисиjе из индустриjе и саобраћаjа у комбинациjи са неповољним метеоролошким факторима усложњава ситуациjу, потребно jе спровести активности за смањење ових утицаjа. У првом реду топлификациjа, изградња и реконструкциjа обjеката у складу са принципима енергетске ефикасности, поштовање еколошких принципа у свим привредним активностима, модернизациjа саобраћаjница, и не мање важно, jачање свиjести грађана и грађанске одговорности – казали су „Дану“ из Агенције за заштиту животне средине.
Додају да чињеница да jе на мjерном мjесту у Биjелом Пољу регистровано више дана са прекорачењем средње дневне концентрациjе ПМ10 честица него у Пљељима (2020), указуjе на досад неадекватно третиран проблем квалитета ваздуха у сjеверноj зони, током сезоне гриjања.
Из Еколошког покрета Озон кажу да је више од пола становништва угрожено аерозагађењем, а да је неозбиљно да надлежни само констатуjу броjеве.
– Наjвише дана са прекорачењима средњих дневних вриjедности суспендованих ПМ10 честица, чиjа jе прописана гранична вриjедност 50 µг/м3 а дозвољени броj дана са прекорачењима 35 на годишњем нивоу, забиљежено jе у Пљевљима. Чак 109 дана Пљевљаци су били изложени аеорозагађењу коjе jе изнад прописаних вриjедности, што jе готово на истом нивоу као и 2020. године, када су 110 дана средње дневне вриjедности ПМ10 биле изнад 50 µг/м3. Слиjеди Биjело Поље, чиjи су грађани 91 дан били изложени прекомjерном аерозагађенњу. Подсjетићемо да jе у Биjелом Пољу током 2020. године, када jе у овоj општини по први пут циjеле године вршен континуирани мониторинг, забиљежено 112 дана са средњим дневним вриjедностима ПМ10, што jе било наjвише у Црноj Гори – кажу у „Озону“, додајући да су у оквиру свог сервиса за грађански мониторинг квалитета ваздуха „Екоскоп“ – заокружио резултате за 2021. годину.
Током последњег мјесеца прошле године, у највећем граду на сјеверу Бијелом Пољу, током 22 дана је забиљежена прекомјерна концентрација ПМ10 честица. Проблеми су настављени и током јануара.
– Број дана са средњим дневним прекорачењима ПМ10 честица у Бијелом Пољу у прошлој години години је износио 91 дан, док је 2020. године овај град био рекордер са 112 дана недозвољених прекорачења истих честица, највише у Црној Гори. У 2019. години било је 58 дана са прекорачењима, али је тада мјерна станица мјерила за период октобар–децембар. Еколошке невладине организације су и раније апеловале на општину Бијело Поље да реагује, јер је овај град постао један међу најзагађенијим. У појединим периодима чак и загађенији од традиционално загађених Пљеваља, каже еколошки активиста Милорад Митровић.
– Према нашем мишљењу Општина Бијело Поље у што краћем року треба да приступи изради локалног плана управљања квалитетом ваздуха и крене у решавање проблема лошег квалитета ваздуха – закључује Митровић.
На другој страни, секретар бјелопољског Секретаријата за рурални и одрживи развој Јасмин Ћоровић каже да у Бијелом Пољу метеоролошки услови примарно неповољно утичу на стање животне средине. Општина Бијело Поље је у фебруару 2020. године преко Секретаријата за рурални и одрживи развој формирала комисију за оцјену квалитета ваздуха.
– Општина Бијело поље предузима све што је у њеној надлежности како би се питање заштите ваздуха рјешавало на квалитетан начин. У том погледу, спремни смо да из буџета локалне самоуправе издвојимо дио средстава за суфинансирање набавке филтера за ваздух који би се уградили на кључним мјестима, тј. у институцијама које су препознате као највећи загађивачи ваздуха. Такође, у плану имамо и то да заједно са Министарством економије субвенционирамо све оне грађане и правне субјекте који желе да измијене своје системе за гријање и пређу са еколошки неприхватљивих горива (угаљ, мазут итд) на еколошки прихватљиве системе гријања, каже Ћоровић. На дугорочном плану Општина Бијело Поље има идеју топлификације града.
Када је у питању аерозагађење у пљеваљској општини, из Еколошког друштва „Брезница“ посебно као негативну појаву истичу не постојање политичке воље да се проблеми рјешавају. Из поменуте организације тврде да се много очекује од еколошке реконструкције Термоелектране, али је и ту проблем што ти радови не иду обећаном динамиком.
– Оно што су чињенице је то, да се са еколошком реконструкцијом није много одмакло, а да данас Термоелектрана Пљевља ради на црно, након што је потрошила одређених двадесет хиљада сати одобрених од стране Европске економске заједнице – казао нам је извршни директор „Брезнице“ Милорад Митровић уз појашњење да Пљевљаци и даље удишу ваздух изузетно лошег квалитета, који је уз то веома опасан по живот и здравље становништва.
