Устоличење митрополита црногорско-приморског Српске православне цркве (СПЦ), Јоаникија Мићовића на Цетињу, 5. септембра, обновило је атавизме међусобних историјских трвења два супротстављена концепта и наратива – зеленаша и бјелаша, партизана и четника, суверениста и унитариста, продубљујући амбијент егзистенцијалне кризе и посрнућа црногорског друштва. Тако уобличена атмосферапријатељ–непријатељпоказала је крхкост грађанског карактера црногорског друштва под стегама нарастајућег клерикализма. Бреме подијељених тумачења прошлости и виђења будућности неријетко оивичених догмама камен је спотицања у свим озбиљнијим настојањима за успостављање културе друштвеног дијалога.
У таквом историјском контексту валидно је посматрати и инсистирање да се у специфичном друштвеном тренутку устоличење новог Митрополита по сваку цијену одржи у Цетињском манастиру, што је добар дио црногорске јавности доживио као манифестацију културно-политичке агресије и моћи званичног Београда, те прилику да се покаже да је Црна Гора диосрпскогсвета, док други, лојални тој вјерској заједници (СПЦ) не виде ништа спорно у таквом чину.
Упркос процјени обавјештајно-безбједносног сектора да се никоме не може гарантовати безбједност на Цетињу и дисонантним тоновима у Влади, митрополит Јоаникије и патријарх српски Порфирије на Цетиње су дошли хеликоптером и у пратњи специјалне полицијске јединице, док су истовремено полицијске снаге у самом средишту црногорске пријестонице разбијали барикаде и протесте користећи се сузавцем и шок бомбама. Након кратке церемоније, на исти начин су се вратили за Подгорицу.
Одвајање државе од цркве
У дугом трајању државе и цркве, црквена пракса налагала је да се Митрополит бира и столује на Цетињу као државном и духовном средишту Црне Горе, чија је окосница била Цетињска митрополија. Улога Цркве до њеног формалног раздвајања од државне власти 1852. године била је одлучујућа у готово свим друштвеним сферама – образовању, првим формама непосредне демократије и политичког живота, а посебна је њена улога у вишевјековној одбрани Црне Горе од освајача. Цетињски манастир био је сједиште најважнијих државних институција, мјесто окупљања и одвијања најзначајнијих догађаја. Резоновање суштинског и симболичког значаја Цркве данас је, међутим, предмет политизације и јасна линија по којој се подваја Црна Гора.
Оспоравање црногорског идентитета у наступима званичника Српске православне цркве и уграђивање религијског у простор политичког (нарочито у контексту улоге СПЦ у изборним и постизборним процесима током 2020. и 2021. године) резултирало је наглашеном друштвеном поларизацијом и проблематизовањем мјеста устоличења имајући у виду државотворни значај Пријестонице. Томе несумњиво доприноси и однос државне власти која не само да није успјела да своје институције заштити од црквеног утицаја, већ је настала као његов директни продукт.
Ко је био за, а ко против устоличења?
Поред узбуркане домаће сцене располућене у два табора, устоличење митрополита црногорско-приморског Јоаникија потакло је и реакције актера из региона и међународне заједнице. Стајући у одбрану свогауздржаног става, предсједник Србије, Александар Вучић, најприје је подсјетио да је његов посао да води рачуна о интересима свога народа.
Српски предсједник се огласио непосредно након насилне интронизације у Цетињском манастиру, поздрављајући улогу коју су у том чину имали Влада Црне Горе и њена оперативна тијела, као и српска Безбједносно-информативна агенција. Том приликом смо од њега сазнали и да је постојала намјера црногорске власти да се устоличење одложи, али да је таква одлука промијењена у току ноћи. Информацију о одлагању устоличења пренијели су и медији који се у информативном простору позиционирају као прорежимски у Србији. Са друге стране, из Владе Црне Горе стигла су увјеравања да није разматрано питање одлагања обреда на Цетињу, што отвара простор за сумњу у истинитост навода из премијеровог Кабинета, али и постављање легитимног питања да ли се о (не)одржавању устоличења одлучивало у Црној Гори.
Са нешто мање уздржаности су се оглашавали и остали српски званичници, међу којима су предсједник Скупштине Србије Ивица Дачићи министар унутрашњих послова и перјаниксрпског светаАлександар Вулин, који су се сагласили да у Црној Гори постоје снаге које више деценија раде на стварању подјела између српског и црногорског народа. За њих Ђукановићев позив за премјештање устоличења нема везе са Црквом, већ искључиво са његовим интересима да се одржи на власти након што је осјетио да муодређена опасностпријети од Србије и Српске православне цркве.
И српска медијска машинерија у служби СПЦ и власти
Ставове званичног Београда, који се декларативно залаже за добре односе са Црном Гором, иако отворено креира тензије, потпомажу и медији који су под контролом Владе Србије. Ако је судити по србијанским медијима, Цетиње је центар црногорског сепаратизма, и антисрпских идеологија. Осим пласирања дезинформација, београдски таблоиди су често инсинуирали грађански рат и проливање крви.
Након наратива о позивању на крв и нереде на Цетињу, те оних о ратном стању и линчовању Срба, српски прорежимски таблоиди су одмах по устоличењу почели да проносе и вијести о неуспјелом пучу на Цетињу, праћене ријечима хвале за потпредсједника Владе Абазовића који је према њиховим наводима спасиоцијелу ствар.
Иако је Агенција за електронске медије (АЕМ) у фебруару прошле године ограничила емитовање програма србијанских телевизија због промовисања мржње, нетрпељивости и дискриминације, то није учинила сада упркос томе што су у контиунитету слале запаљиве поруке уочи 5. септембра и на дан устоличења.
Ипак, Савјет Агенције за електронске медије ради надетаљној и подробној анализиспорних садржаја које ових дана пласираТВ Хаппyи о ограничењу садржаја ће расправљати на једној од наредних сједница, најавио је предсједник Савјета Агенције за електронске медије Бранко Бошковић.
Да наративи са врло узнемирујућим садржајем који позива на крв нијесу ограничени само насловницама српских таблоида говори и чињеница да је у понедјељак, 30. августа, наТВ Хаппyемитована емисијаЋирилицааутора и водитеља Миломира Марића на темуДа ли ће пасти крв у Црној Гори?Медији који брутално дискредитују политичке неистомишљенике у циљу подстицања сукоба, а промовишући и ширећи говор мржње мобилишу масе, могу бити погубни за све који се нађууплетени у њихову медијску манипулацију.
Запаљив говор мржње и на интернету
У међувремену, и на друштвеним мрежама се водиборба непрестанаизмеђу два табора, једног који кличе да је вакат за Свенародни црногорски збор и другог који са нестрпљењем очекује устоличење митрополита Јоаникијана Цетињу. Међутим, да је та борба већ одавно изашла из нормативног оквира о слободи изражавања на интернету свједочи недавно хапшење лица које је на друштвеним мрежама пријетило клањем и убијањем на Цетињу, али и све учесталије пријетње да ће Цетиње бити нова Сребреница. И ово раздобље тензија изњедрило је континуиране пријетње, лажне вијести и дезинформације о устоличењу, попут оне о најављеном концерту Јадранке Барјактаровић и Марка Перковића Томпсона на скупу противника устоличења, који никада није био планиран. Слична манипулација десила се и у недјељу, 29. августа, када је непознати починилац злоупотријебиоРТВ Цетињеи лажном објавом у којој се пружа подршка устоличењу митрополита Јоаникија покушао да дискредитује тај медиј.
Да је питање устоличења горућа тема у онлајн свијету показују и прецизне бројке. У периоду од 1. до 8. септембра, на Фејсбуку је било 11.244 објаве које су прозивеле невјероватних 1.674.030 интеракција. У истом периоду, на Твитеру је било 43.637 објава, док се тема Цетиња у медијима појавила у 17.200 објава.
Манипулисање лажним вијестима и дезинформацијама
Влада Црне Горе, упркос сопственом признању да се никоме не може гарантовати безбједност, није одустала од устоличења на Цетињу. Та одлука је наишла на критике у домаћој, али и широј јавности.
Портал Вијести је у петак, свега два на пред устоличење, једини од свих медија у Црној Гори објавио истраживање Нове српске политичке мисли (НСПМ) о наводној подршци од 54,2% грађана Црне Горе устоличењу митрополита Јоаникија на Цетињу, што се могло разумјети као покушај да оправда одлука Владе.
Истраживања те институције су прилично упитна јер се предсједник те организације, Ђорђе Вукадиновић, декларисани српски националиста, русофил и противник црногорске независности, 2015. оградио од истраживања сопствене организације о друштвено-политичкој ситуацији у Црној Гори. Вукадиновић није био упућен у методологију истраживања, а признао је да језамољенда га само представи јавности, иако није саопштио од кога. Члан је ткзв.Одбора за одбранулидера ДФ-а Андрије Мандића и Милана Кнежевића и осталих лица која су оптужени за покушај преврата из 2016. године. У саставуОдборасе налазе и други негатори Црне Горе и црногорског идентитета као што су Чедомир Антић и Александар Раковић. Објављивање непровјерених истраживања попут овог, у ситуацијима када већ постоје тензије, само ствара додатну нетрпељивост и поларизацију у нашем друштву.
Медији у Црној Гори и Србији су пласирали дезинформације о наводној репресији полиције према црногорском, односно српском становништву у земљи. Пласирани наратив зависио је од политичке наколњености медија. Процрногорски медији су писали о репресији над Црногорцима, док су српски медији писали о репресији над Србима. То су били класични примјери лажних вијести који су тежили да подигну тензије и радикализују грађане и једне и друге националности. ДФЦ је у сарадњи са Управом полиције успјешно демантовао такве наводе.
Низ црногорских медија објавио је лажну вијест о конвојима аутобуса са грађанима који су се из Београда запутили ка Подгорици да подрже устоличење. Ипак, тог дана на црногорским границама није билоконвоја аутобусанити већих гужви које би подржале такве тврдње. Такође, током дана србијански таблоиди су су константно ширили дезинформације и лажне вијести, уз сензационалистичко извјештавање. Једна од тих лажних вијести јесте да се припремајумладићи у мајице са српским обљежјем, који ће изазвати хаос. На Цетињу тог дана тога дана се ништа од тога није догодило.
Већ на самом почетку протеста на Цетињу забиљежене су и координисане акције проспских и проруских страница на Фејсбуку. Координисано дјеловање и запаљива реторика на Фејсбук страницама из Србије рађена је по матрици која је коришћена током локалних избора у Никшићу, гдје десетина страница готово у исти минут обајвљују лажне и сензационалистичке вијести о догађајима на Цетињу. У току дана забиљежено је више координисаних акција, а опасност од таквог дјеловања знатно је већа него иначе, имајући у виду да укупан број људи који прате анализиране странице прелази 580.000.
Коктел као окидач за акцију полиције
Једна од најопаснијих дезинформација током протеста на Цетињу дошла је од оних који би у таквим тренуцима требали да дају најпрецизније информације. Наиме у 06:16х на порталу Вијести обајвљено је саопштење Кабинета предсједника владе Здравка Кривокапића у којем је речено да су демонстаранти бацили молотовљев коктел на припаднике полиције. Информација која је засигурно забринула све грађане Црне Горе била је лажна вијест. Да је ријеч о лажној вијести потврдили су наши људи са терена, новинари других медија, укључујући и новинаркуВијести. Она је саопштила да није ни видјела ни чула да се нешто тако догодило. Готово сви медији из Србије су преузели ту лажну вијети и објавили је.
Врло је индикативно да је та вијест објављена у тренутку када је полиција започела да спроводи снажне мјере против демонстраната. Очигледно је да су из Кабинета Кривокапића хтјели да оправдају започету интервенцију полиције. И потпредсједник Владе Дритан Абазовић је је покушао да оправда полицијску интервенцију и то у ударном дневникуТВ Вијести,показујући слику демонстранта кој држи молтовљев коктел. Међутим, са слике се врло лако, без посједовања вјештине о дигиталној форензици, може утврдити да се вријеме њеног настанка не поклапа са временом када је започета полицијска акција. Слика је настала 3 сата након интервенције полиције и саопштења из Кабинета премијера. Сам премијер је, дан касније, на прес конференцији казао да не зна када је настала фотографија коју посједују, а која теба да послужи као кључни доказ за саопштење његовог Кабинета. Ако је у питању иста фотографија коју је објавио Абазвоић биће интересантно чути како ће премијер објаснити да је у тренутку обајвљивања саопштења посједовао слику која је настала три сата након њеног објављивања.
Вијестима је, 7. септембра, достављен снимак сигурносних камера на којем се види напад на полицијске службенике експлозивном направом која личи на молотовљев коктел. Тај медиј је покушао да дискредитује ДФЦ и тиме оправда себе и представнике власти. Међутим, наш тим је промптно реговао и анализом поменутог снимка утврдио да се као и у случају са фотографијом вријеме снимка не поклапа са временом када је објављено саопштење из Кабинета Кривокапића, а када је започета полицијска акција.
Увидом у снимак који је објављен на порталу Вијести у 20:44х смо установили сљедеће:
Наводни молотовљев коктел који је био повод за отпочињање полицијске акције тог јутра никада није бачен и њега нема на снимку који су Вијести објавиле;
Анализом снимка види се да је сукоб полиције и демонстраната увелико у току, те да бацање молотовљевог коктела са снимка никако не може бити доведено у везу са сопштењем из Кабинета премијера објављеном на порталу Вијести, на које је ДФЦ и реаговао. Снимак је настао када су немири на Цетињу увелико узели маха и били готово при крају, односно у периоду између 9:15 и 9:30 часова;
Вријеме када је настао снимак утврђено је на основу дигиталног записа са сигурносних камера, упоредним снимцима са различитих камера, али и додатном форензиком објављеног снимка;
Прве сузавце полиција је према протестанима испалила на Дворском тргу када у осталим улицама Цетиња није било сукоба са демонстрантима;
Поменути видео настао је у Дечанској улици, која је једна од споредних улица на Цетињу и у којој су се сукоби полиције и демонстраната водили нешто касније, што се види и на снимку који су објавиле Вијести;
Страни фактор
Међународна заједница је својим апелима у континуитету покушавала да смири тензије, али се такав приступ није показао као ефикасан. Тонино Пицула, специјални извјестилац Европског парламента за Црну Гору иВладимир Билчик, предсједавајући Делегације Европског парламента за сарадњу са Црном Гором истакли су након устоличења да политизација вјере лоше утице на европски пут Црне Горе, али и да политичка злоупотреба нечијих вјерских увјерења није компатибилна с тренутним реформским процесом Црне Горе и на тај начин послали јасну поруку.
О инволвираности и активности Русије у Црној Гори и на Цетињу најбоље говори изјава портпаролке МВП Руске Федерације Марије Захарове и протојереја Руске православне цркве Игора Јакимчука о вјештачком карактеру протеста који се могу повезати са предсједником Црне Горе, што је идентичан наратив који шире митрополит Јоаникије и осталих проруски играчи у земљи и региону, чији је крајњи циљ скретање Црне Горе са западног курса.
На Цетињу није било уочљивог и отвореног мијешања Русије, али је био препознатљив њен рукопис и употреба свих инструмената из репертоара рускемеке моћи, посредством проксија у Црној Гори и региону.
Дешавања у Пријестоници су показала да ниједна страна није имала намјеру да узмакне ни за педаљ, те да је погоршање ситуације говорима мржње, хушкањима, дезинформацијима и лажним вијестима приспјелим из различитих пропаганднихкухиња, ишло на терет грађанима и органима јавног реда и мира. Протеклог викенда смо били свједоци тренутака у којима умјерени ставови и разумно дјеловање нијесу пожељни зато што имају призвук повлачења.
