Агенција за спречавање корупције (АСК) је од оснивања 1. јануара 2016. до 30. јуна 2021. године покренула укупно 2.239 прекршајних налога против јавних функционера због кршења одредаба Закона о спречавању корупције. Од укупног броја, 95 одсто казни је било испод законског минимума, констатовала је у свом извјештају Радна група АСК за прикупљање података о прекршаjима и изреченим санкциjама у који је "Дан" имао увид. Истиче се да су за прекршаjе из закона предвиђене казне у распону од 500 до 2.000 еура, али да се пред судовима распон изречених новчаних санкција кретао од 30 до 1.000 еура.

– Ипак, овдjе се ради о веома малом броjу случаjева, док се у наjвећем броjу судови изричу казне у износу од 150 до 300 еура. Од почетка рада, Агенциjа jе покренула укупно 2.239 прекршаjних поступака, од коjих jе од стране судова за прекршаjе у 86,4 одсто случаjева, изречена казна. Одбачених или обустављених поступака било jе 123 или 5 одсто, док jе преко 50 одсто jавних функционера прихватило кривицу и уплатило прекршаjне налоге. Наведено говори о високом степену успjешности Агенциjе у овоj области – констатовала је радна група.

У извјештају нема података колико новца су на име казни платили функционери, али се истиче да је за само пола године рада у 2021. оборен рекорд у броју пријава. Наиме, 2016. АСК је поднијела укупно 343 прекршајне пријаве, 2017. је та бројка била 342, 2018. је број пао на 302, 2019. се повећао на 331, 2020. на 436, а до јуна 2021. чак 485.

– Разлог оваквог повећања током 2021. године може се наћи у чињеници да jе након парламентарних и локалних избора, одржаних 30. августа 2020., дошло до именовања великог броjа jавних функционера коjи по први пут ступаjу на jавну функциjу, а коjи због неинформисаности ниjесу испунили обавезе прописане Законом о спречавању корупциjе. Покренути поступци односе се на недостављање извjештаjа о приходима и имовини по различитим основима (око 70 одсто), неприjављивање тачних и потпуних података у извjештаjима (око 20 одсто) и сукоб интереса (око 10 одсто) – наводи се у извјештају радне групе чији је предсједник Златко Вуjовић.

Наводи се да је од укупног броjа поступака, новчаном казном кажњено 1.114 лица (49,75 одсто), опомене су изречене за 364 (16,25 одсто), док jе ослобађаjућих пресуда било 185 (8,26 одсто).

– Из праксе jе евидентно да jе у преко 95 одсто случаjева изречена новчана казна у мањем износу од оног коjи jе прописан законом – наводи се у извјештају и додаје да се опомена, као врста санкциjе, поjављуjе се у 16,25 одсто случаjева.

– Овоj врсти санкционисања прекршаjни судови су већином прибjегавали у случаjевима када се радило о лицима коjа раниjе ниjесу прекршаjно кажњавана због кршења закона и када jе окривљени у међувремену отклонио неправилност – констатовано је у извјештају.
М.С.