Школе су мjесто за игру и дружење, мjесто коjе подстиче на заjедништво и прихватање тимског духа и тимског рада... Вjера у школи и конкретно на часовима треба да буде присутна, али jедино у души дjетета, као основ доброг васпитања и уважавања, али никако као посебан предмет Вjеронаука, коjи би кроз религиjску призму стварао jаз међу дjецом, додатно збуњивао и на краjу диjелио на ове или оне, саопштио је члан Предсjедништва СД Нермин Бећировић.

Како jе додао, вjера ниjе предмет, додатни страни jезик коjи дjеца треба да одаберу, већ узвишено осjећање, стање духа и, приjе свега, стварање добре и позитивне енергиjе у нама и око нас, те тежња ка добру, док jе религиjа други поjам, коjи не треба поистовjећивати ни са вjером нити га уводити у образовање, jер jе то само jедан од начина на коjи одређена група људи практикуjе вjеру.

Он jе закључио да jе друштво коjе почива на вjери, без обзира на религиjу, здраво друштво без подjела. Да би се то постигло, вjера треба да буде и остане важан дио интиме човjека, те, уколико се жели, основа породичног одгоjа и васпитања дjеце, као и припрема за суочавање са свиjетом и изазовима коjи су пред свима нама. Jер, вjера се спознаjе и учи, приjе свега у кући у породици, а касниjе евентуално надограђуjе и унапрjеђуjе на мjестима коjа су томе намиjењена. Школе треба, пак, да буду мjеста за игру и дружење, мjеста коjа не изучаваjу Вjеронауку, али се у њима подстичу особине и понашања коjи су основ сваке вjере: љубав и заjедништво.