Lokalna vlast mora imati pravo na odgovarajuće izvore finansiranja kojima će raspolagati slobodno, u okviru svojih ovlašćenja, poručio je ministar javne uprave Maraš Dukaj, navodeći da bez značajnije finansijske i materijalne autonomije koncept i funkcionisanje lokalne samouprave gubi smisao.

On je, u autorskom tekstu „Kuda i kako dalje u procesu decentralizacije?“, naveo da je lokalna samouprava onaj dio javne uprave koji je najbliži građanima, sa kojim su oni u stalnom i direktnom kontaktu.

„To je dio uprave u kojem građani najneposrednije vide, osjećaju i imaju mogućnost direktnom participacijom da kreiraju politike na lokalnom nivou“, kazao je Dukaj.

Prema njegovim riječima, princip decentralizovane vlasti, koji podrazumijeva i autonomiju odlučivanja lokalne samouprave, važno je obilježje svih modernih, demokratskih država.

Dukaj je rekao da se stepen demokratičnosti države može sagledati i širinom i garancijama njene lokalne samouprave.

„Stoga su pitanja ustrojstva, normativnog uređenja i funkcionisanja lokalne samouprave dobila i međunarodni karakter i zaštitu postavši dio univerzalnih demokratskih vrijednosti“, piše u autorskom tekstu Dukaja.

Navodi se da su evropski standardi u toj oblasti definisani brojnim dokumentima, među kojima je najznačajnija Evropska povelja o lokalnoj samoupravi, od 15. oktobra 1985. godine, koju je Crna Gora potvrdila 2008.

„Garantovanjem prava na upravno, politički i finansijski nezavisnu lokalnu samoupravu Ustavom, prihvatanjem Evropske povelje, koja je postala dio našeg pravnog sistema, donošenjem i usklađivanjem brojnih propisa i reformom javne uprave, Crna Gora je u toj oblasti u cjelosti uskladila normativni okvir sa prihvaćenim evropskim standardima“, kazao je Dukaj.

On je dodao da je reforma javne uprave 1998. godine počela upravo od lokalne samouprave.

Dukaj je rekao da se, međutim, situacija ne popravlja željenim tempom.

„Može se slobodno reći da nije ni blizu onakve kakvu bismo željeli“, naveo je Dukaj.

On je kazao da su Vlade u proteklih 13 godina, od 2010, više puta donosile zaključke kojima su preporučivale lokalnim samoupravama da smanje, ograniče ili optimizuju broj zaposlenih, ili zaključe sporazumne prekide radnog odnosa uz otpremninu

„Donošene su više puta razne mjere prema opštinama, takođe i različita zakonska rješenja“, dodao je Dukaj.

Kako je naveo, pitanje ustrojstva i funkcionisanja lokalne samouprave je u proteklih desetak godina bilo jedna od važnijih tema u političkom životu Crne Gore, ali bez konkretnog i trajnog rješenja po EU modelima.

„Kako je i zašto Crna Gora stigla od države koja je među prvima u regionu pokrenula proces reforme javne uprave, i to „odozdo“, od reforme lokalne uprave, i države koja je uredno ispunila obaveze iz Evropske povelje, do situacije da dobar dio lokalnih samouprava nije funkcionalan“, navodi se u autorskom tekstu.

Dukaj je poručio da je suštinska pretpostavka za egzistenciju i funkcionisanje svake lokalne samouprave njeno finansiranje.

„Lokalna vlast mora imati pravo na odgovarajuće izvore finansiranja kojima će raspolagati slobodno, u okviru svojih ovlašćenja. Bez značajnije finansijske i materijalne autonomije cjelokupan koncept i funkcionisanje lokalne samouprave gubi smisao“, kazao je Dukaj.

Kako je rekao, dobar pokušaj u pogledu finansijskog osamostaljenja bio je hrabar iskorak u aspektu fiskalne decentralizacije koji je otpočeo 2005. godine, a koji je opštinama davao značajne finansijske benefite, kako od transferisanih poreskih prihoda, tako i od komunalnih taksi koje su usmjerene prema lokalnim samoupravama.

Dukaj je naveo da, nažalost, snaga centralizacije nije mogla da istrpi taj iskorak i morala je čitav proces da vrati na svoj početak 2010. godine, koristeći izgovore globalne recesije.

„Drugi važan aspekt je prezaduženost opština, koja je u jednom trenutku 2014. godine iznosila oko 450 miliona EUR“, piše u autorskom tekstu.

Sa tog aspekta, kako se navodi, uloga Egalizacionog fonda dobar je svjedok o razvoju i finansijske nezavisnosti crnogorskih opština.

Dukaj je dodao da samo šest crnogorskih opština ne koristi taj instrument u koncipiranju svoga budžeta.

„Mogući odgovor na pitanje razloga nefunkcionalnosti i neodrživosti značajnog broja naših lokalnih samouprava daje Indeks razvijenosti jedinica lokalne samouprave, koji svake treće godine priprema resorno ministarstvo“, kazao je Dukaj.

On je rekao da se iz indeksa razvijenosti jedinica lokalne samouprave može zapaziti nekoliko trendova.

Prvi je, kako je naveo, da se smanjuje značajno razlika između najrazvijenijih lokalnih samouprava i manje razvijenih.

„To je dobro jer, među ostalim, potvrđuje da se približavamo strateškom cilju politike regionalnog razvoja Crne Gore – postizanju ravnomjernijeg socio-ekonomskog razvoja svih jedinica lokalne samouprave i regiona“, kazao je Dukaj.

On je rekao da se povećava broj jedinica lokalne samouprave koji je u zoni manje razvijenosti od crnogorskog prosjeka, što nije dobro.

Dukaj je naveo da je, od 2010. do 2012. godine, 13 od 21 lokalne samouprave, ili 62 odsto, bilo indeksa razvijenosti ispod prosjeka.

Kako je kazao, u periodu od 2013. do 2015. godine taj broj se popeo na 16 od 23, odnosno 70 odsto.

„Između 2016. i 2018. imamo dodatni rast na 74 odsto (17 od 23). U posljednjem razdoblju, od 2019. do prošle godine, imamo 18 jedinica lokalne samouprave od 24 (75 odsto) ispod prosjeka Crne Gore“, rekao je Dukaj.

On je dodao da te činjenice pokazuju da sve manje opština uspijeva da prati taj trend.

„Novoformiranim opštinama, razvojni potencijali koje su izdvajali i isticali kao prednosti, i kao adute za osamostaljenjem, nijesu se potvrdili kada su u periodu poslije osamostaljenja primjenjivani navedeni parametri“, navodi se u autorskom tekstu.

Tu se, kako je kazao Dukaj, izdvaja Opština Tuzi koja je napredovala u odnosu na period prije osamostaljenja.

„Ovi podaci i činjenica da se broj jedinica lokalne samouprave uvećava svakih nekoliko godina ukazuju da je prošlo vrijeme šminkanja i vještačkog kreiranja opština u političke svrhe i da je potrebna strateška odluka i pristup“, rekao je Dukaj.

Tu je, kako je dodao, jako važan politički diskurs i široko razumijevanje za istinskom potrebom za decentralizaciju lokalne samouprave u Crnoj Gori.

„Ministarstvo javne uprave sa svoje strane radi upravo na pripremi svih potrebnih preduslova za donošenje takve odluke“, naveo je Dukaj.

On je kazao da već pet mjeseci intenzivno radi radna grupa za izradu analize funkcionisanja sistema lokalne samouprave, prvo tijelo koje sveobuhvatno analizira postojeći model.

„To radno tijelo, može se slobodno reći da je sublimat znanja i iskustva o lokalnoj samoupravi u Crnoj Gori jer je sastavljeno od istaknutih predstavnika akademske zajednice, Zajednice opština, lokalnih samouprava, nevladinih organizacija i predstavnika ministarstava koja svojim djelovanjem utiču na lokalne samouprave“, kaže se u autorskom tekstu.

Dukaj je rekao da, uz podršku partnera iz SIGME i Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), kao i Delegacije EU u Crnoj Gori, očekuje da još tokom proljeća Crna Gora prvi put dobije analizu koja će biti putokaz „kuda treba da idemo kako bismo izašli iz ovog centralizovanog ćorsokaka lokalne samouprave“.

On je kazao da je siguran da će taj dokument biti temelj za prave izmjene Zakona o lokalnoj samoupravi, usklađene sa EU praksama i standardima.

„Nadam se da ćemo svi biti dovoljno politički zreli da donesemo mudre odluke o uspostavljanju adekvatnog odnosa finansijskih sredstava koja su na raspolaganju jedinicama lokalne samouprave, s jedne strane, i zadataka koje lokalna vlast treba da obavi u skladu sa onim što građani od nje očekuju“, navodi se u autorskom tekstu.

Dukaj je rekao da u tom smislu ohrabruje činjenica da su izmjene i dopune Zakona o finansiranju lokalne samouprave izglasane prošlog ljeta jednoglasno.