У црногорскоj скупштини jе било много мање приче о припадницима ромске популациjе него што jе требало, што наjбоље показуjе зашто jе важно обезбиjедити нижи мањински цензус за припаднике те заjеднице, казао jе омбудсман Синиша Бjековић.

Бjековић jе подсjетио да jе 2013. године Институциjа заштитника изниjела становиште да ромскоj популациjи треба обезбиjедити нижи цензус, како би били адекватно представлjени у Скупштини.

“Мислим да ниjе било никаквог разлога да се таj став по било ком основу ревидира”, рекао jе Бjековић агенциjи МИНА.

Бjековић jе истакао да, превасходно jер су Роми маргинализована група,у Институциjи заштитника остаjу при томе да треба омогућити да имаjу свог представника у парламенту, на сличан начин како jе то омогућено неким другим етничким групама.

Како jе навео, наjвећи дио тих запажања виђен jе у стратешким документима државе, гдjе су Роми препознати као вулнерабилна и наjмаргинализованиjа група у држави.

“У парламенту jе било много мање приче него што jе требало бити, а са друге стране то jе можда jедан од наjболjих показателjа зашто jе важно обезбиjедити мањински цензус за припаднике ромске популациjе”, рекао jе Бjековић.

То jе, како jе додао, можда jедан од наjболjих индикатора да постоjећа структура парламента ниjе доприниjела расправи о правима и статусу Рома у Црноj Гори.

Бjековић jе казао да не зна каквом динамиком ће ићи реформа изборног законодавства, додаjући да се залаже за утврђивање наjболjег модела.

Како jе рекао, не сматра да би се путем мањинског цензуса угрозио било ко други, већ да само треба пронаћи одговараjућу мjеру.

“Без обзира на укупно учешће у становништву у Црноj Гори, Роми су генерално, не само са демографског аспекта, него и са економског, социjалног и сваког другог, врло угрожена и маргинализована група”, рекао jе Бjековић.