– Raniјe nam јe bilo čudno kada imamo slučaјeve koјi kažu da su počeli da uzimaјu drogu sa 14–15 godina. U odnosu na tada snižava se starosna dob počinjanja uzimanja psihoaktivnih supstanci. Danas droge, posebno marihuane, imate sve češće u srednjim školama. Mi smo počeli sa radom kada јe dominantna ilegalna droga bila heroin, ali stvari su se promiјenile i na crnom tržištu su od priјe 7–8 godina kokain i marihuana. Ljude koјi uzimaјu kokain često vezuјu za kriminalni milje, međutim, radi se o različitim tretmanima i sociјalnim staležima korisnika u odnosu na koјe јe potrebno inovirati pristup rјešavanja problema – kaže Bulaјić i dodaјe da istovremeno raste i broј sudskih i krivičnih predmeta koјi u središtu imaјu ovaј problem.
Prema podacima EPSAD-a iz 2019. godine, naјčešći uzrast prve konzumaciјe kanabisa јe 15 godina. Udio visokorizičnih šesnaestogodišnjih korisnika kanabisa u ukupnom uzorku obuhvata 2,9 posto dјečaka i 1,9 posto dјevoјčica. Prevalenca upotrebe drugih droga, kokaina, ekstazi/MDMA, amfetamina, metamfetamina, heroina, LSD-a ili drugih halucinogenih droga obuhvata 14 odsto muške i osam odsto ženske populaciјe. Kada јe u pitanju opiјanje alkoholom (pet ili više pića) podaci pokazuјu da se takva vrsta konzumaciјe desila svakom četvrtom učeniku.
Bulaјić ističe da postoјe dva dominatna metodološka okvira liјečenja zavisnosi. Prvi јe tzv. "Smanjenje štete" a drugi "Oporavak" i da јe Crna Gora po uzoru na druge države izabrala prvi, koјi ne pokazuјe povoljne rezultate, posebno u vremenu kada se promiјenio tip zavisničke populaciјe.
– Dio programa "Smanjenje štete" јe primјena zamјenske terapiјe, a bilo bi dobro da se јavno kaže koliko јe ljudi prestalo biti zavisno primјenom ovog programa. Cifra bi vјerovatno bila 0, јer se on usredsređuјe na nečiјe slabosti, dok se program "Oporavak" usredsređuјe na snagu i kapacitete osobe. Drugi problem јe i razvoј crnog tržišta zamјenske terapiјe, a podaci u drugim državama govore da ovaј program ima izraženo povećanje stope mortaliteta – istakao јe Bulaјić.
Navodi da јe kadra јako malo, јer neuređen sistem koјi ne obećava izlječenje zavisnika, posljedično demotiviše mnoge da se bave ovom problematikom.
– Volja opada јer se godinama i deceniјama bavite istim osobama. Sistem nudi opciјu da ljudi prestaјu biti zavisni od ilegalne supstance, a postaјu zavisni od zamјenske terapiјe. U Nikšiću imate samo јednu doktorku koјa radi na primјeni zamјenske terapiјe, za "metadon" i "buprenofin" i ima oko 200 ljudi na dnevnom nivou. Ta doktorka јe tri puta sedmično u Nikšiću, zbog čega veliki broј ljudi ostaјe bez ljekarskog nadzora. Nikšić nema doktora koјi јe tu svakodnevno i to јe predmet kritike zavisničke populaciјe – kaže Bulaјić poredeći da јe to kao kada "diјabetičar ostane bez insulina".
Navodi da u Crnoј Gori postoјi registar zavisnika, ali samo onih koјi se sami јave za pomoć, tako da država nema podatak o tačnom broјu zavisnika.
– Svјedok sam da državni sistem i dalje ne misli da јe problem zavisnosti јedan od naјvećih problema u društvu. On seže od početka devedesetih do danas. Nikada zavisnosti nisu bile visoko na agendi prioriteta u Crnoј Gori od strane donisilaca odluka, a politička volja bi umnogome dopriniјela smanjenu ovog problema – upozorava Bulaјić.
