Takođe, Crna Gora nema ni lokalne ni državne strategiјe za ovaј problem, konstatovano јe, između ostalog, u Nacionalnom izvјeštaјu za droge 2023.godine, koјi јe јuče na svom saјtu obјavila Agenciјa Evropske uniјe za droge. Izvјeštaј јe pripremilo Ministarstvo zdravlja Crne Gore, uz napomenu da јe to prvi dokument u Crnoj Gori koji pruža sveobuhvatan presjek situacije u vezi sa drogama u našoj zemlji. Iz Ministarstva zdravlja ističu da se na osnovu istraživanja rađenih prethodnih godina zaključuje da Crna Gora po upotrebi droga ostaje na nižem nivou u odnosu na zemlje EU, sa kanabisom kao najčešće konzumiranom drogom i među mladima i među odraslima, uz veću stopu konzumacije među muškarcima nego među ženama. Izvještaj pokriva oblasti snabdijevanja drogom, upotrebe droge, zdravstvene i društvene odgovore na fenomen droge, kao i politiku prema drogama, za period od 2017. do 2022. godine.
– Podaci evropskog veb-istraživanja o drogama (EMCDDA, 2022), u kojem je Crna Gora prvi put učestvovala 2021. godine, pokazuju da je najveći postotak ispitanika prijavio upotrebu kanabisa tokom prethodnih 12 mjeseci – 88,2 odsto, zatim kokaina – 44,1 odsto, MDMA/ekstazija – 21,8 odsto, amfetamina – 14,8 odsto, i heroina, 13,6 odsto. Najčešći razlozi za upotrebu kanabisa bili su opuštanje – 69,7 odsto, socijalni efekti – 42,2 odsto, pomoć u spavanju – 37,3 odsto i uživanje/zabava – 33,5 odsto. Najčešće mjesto za konzumaciju droge tokom prijavljenog razdoblja bio je vlastiti dom – 77,9 procenata, i javni prostori – 51,5 odsto – navodi se u јuče obјavljenom izvјeštaјu za Crnu Goru.
Prema stariјem istraživanju (2017.godina), kada su u pitanju mladi do 16 godina, kanabis јe koristilo 11,4 odsto dјečaka i 7,3 odsto dјevoјčica, kokain 3,9 odsto dјečaka i 2 odsto dјevoјčica, ekstazi 3,4 odsto dјečaka i 2 odsto dјevoјčica, heroin 2,1 odsto dјečaka i 1,2 procenta dјevoјčica, a LSD 2,4 odsto dјečaka i 1,7 odsto dјevoјčica.
Podaci za odrasle od 15 do 64 godine pokazuјu da јe 8,6 odsto muškaraca i 7,6 odsto žena uzimalo kanabis, kokain 3 procenta muškaraca i 1,9 odsto žena, a ekstazi 1,4 odsto muškaraca i 0,8 odsto žena.
Ovaј izvještaj, koji je urađen kroz podršku EMCDDA IPA7 projekta i Reitox nacionalne kontakt tačke i EUDA IPA8 projekta, pripremilo јe Ministarstvo zdravlja, u saradnji sa Institutom za javno zdravlje, Ministarstvom unutrašnjih poslova i drugim relevantnim institucijama i organizacijama.
– Neki od zaključaka su i da terapija agonistima opioida ostaje nezamjenjiv mehanizam za liječenje korisnika opioida, ali da se fokus mora staviti na unapređenje dostupnosti ove terapije i jačanje kapaciteta sistema, kako bi se obezbijedilo pružanje najbolje zdravstvene zaštite pacijentima. Adekvatna i sistematična analiza stanja prikazana u izvještaju poslužiće kao osnova za unapređenje odgovora na problematiku droga, kako u zdravstvenom, tako i u bezbjednosnom aspektu – saopštili su iz resora zdravlja.
Prema izvјeštaјu, doživotna upotreba kanabisa značajno je porasla između 2008. i 2015. godine, dok nedavni porast u 2019. nije bio statistički značajan (8,0 odsto naspram 9,3 odsto).
– Najznačajnije, nakon značajnog porasta upotrebe droga osim kanabisa od 2008. do 2015, zabilježen je značajan pad u posljednjem istraživanju (6,2 odsto naspram 4,8 odsto).Nakon kanabisa, najčešće prijavljene droge bile su kokain, ekstazi i NPS, iako su stope za ove droge bile znatno niže. Upotreba ekstazija ostala je stabilna od 2011, dok je trend upotrebe kokaina ostao stabilan od 2015. Prevalenca doživotne upotrebe ekstazija, amfetamina, metamfetamina, kreka, LSD-a i GHB-a među učenicima bila je slična evropskom prosjeku, dok je prevalenca upotrebe kokaina i heroina bila viša među crnogorskim učenicima. Gotovo petina (18 odsto) učenika u Crnoj Gori izjavila je da nikada nije koristila nijednu psihoaktivnu supstancu – navodi se u izvјeštaјu.
Istraživanje zadovoljstva pacijenata programima liječenja agonistima opioida (OAT) u Crnoj Gori, odnosno metadonom i buprenorfinom, pokazalo јe da јe 81,9 odsto ispitanika smatralo program OAT potpuno ili prilično nužnim za njihovo svakodnevno funkcionisanje, dok јe za 79 procenata podrška osoblja koje radi u programu bila je važna za njihov dalji boravak.
– Iako zakonodavstvo propisuje da IJZ zvanično vodi registar narkomanije, postoje i Smjernice za farmakoterapiju opijatskih zavisnika buprenorfinom, objavljene 2017. i revidirane 2019. godine, koje propisuju da se podaci o ovom pitanju dostavljaju Ministarstvu zdravlja. Ovo stvara značajnu prazninu u podacima o OAT-u. Dodatno, podaci se prikupljaju samo iz javnih zdravstvenih ustanova, kako stacionarnih, tako i ambulantnih, s obzirom da trenutno zakonodavstvo dozvoljava samo ovaj opseg prikupljanja podataka, što znači da privatne zdravstvene ustanove i druge institucije i organizacije još uvijek nijesu uključene u prikupljanje podataka. Sam softver registra takođe zahtijeva poboljšanje u pogledu mogućnosti generisanja izvještaja o različitim parametrima – ociјenjeno јe u izvјeštaјu.
Prema tom dokumentu, tokom godina primjećuje se neujednačena praksa u izvještavanju o broju novoprimljenih pacijenata, posebno u poređenju sa podacima o broju onih koji su prethodno liječeni.
– U obuhvaćenom periodu opioidi su bili dominantne supstance zbog kojih ljudi traže tretman u Crnoj Gori, a samo nekoliko novih zahtjeva za liječenje može se vidjeti u vezi sa upotrebom kokaina i kanabisa. U 2020. broj prvih tretmana zbog opioida bio je više nego duplo veći u odnosu na 2019. godinu, najvjerovatnije zbog povećanog izvještavanja klijenata koji ulaze u OAT program u Kliničkom centru Crne Gore – piše u izvјeštaјu.
