Nakon 31 godine od donošenja deklaraciјe na Žabljaku, Crna Gora јe danas ekološka država samo na papiru. Divlje deponiјe, crne ekološke tačke, uništena korita riјeka, devastaciјe šuma, krivolov, ugroženi prirodni resursi, slike su današnje Crne Gore. Zelene ideјe su samo deklarativnog karaktera, dok ozbiljne zaštite prirodnih resursa gotovo i da nema. Dan ekološke države proglašen јe državnim praznikom i obilježava se sјutra, ali ta činjenica ništa niјe promiјenila na terenu.
Deklaracija o ekološkoj državi Crnoj Gori usvojena je na sjednici republičkog parlamenta koja je održana na otvorenom, na Žabljaku 20. septembra 1991. godine. U deklaraciji je definisano strateško opredjeljenje države da usvaja i primjenjuje najviše standarde i norme iz oblasti zaštite životne sredine, očuvanja prirode i ekonomskog razvoja na principima ekološki održivog sistema.
Direktor Ekološkog pokreta Ozon Aleksandar Perović ociјenio јe za "Dan" da ovogodišnji Dan ekološke države dočekujemo u gotovo istom ambijentu kao svih prethodnih godina, zabrinuti za najvrednije prirodne resurse.
– Nakon sezone požara koji su izazvali trajne ekosistemske i velike ekonomske štete, brutalne nekontrolisane eksploatacije riječnog i šumskog materijala, nekako je nemoguće osjetiti razloge za optimizam. Maskiranje izraženih ekoloških problema proglašenjem Dana ekološke države kao državnog praznika, sigurno neće proći kod javnosti koja sve više prepoznaje i osjeća posledice loših odluka vlasti, neefikasan rad institucija, politikantstvo kojim se udara na zdrav razum građana. Dok ne budemo svjesni da bi zapravo svaki dan u godini trebalo da bude dan ekološke države, svaki infrastukturni projekat realizovan uz poštovanje ekoloških standarda, svaki pojedinac svjestan važnosti odgovornog odnosa prema prirodi i budućim generacijama, nećemo imati razloga za zadovoljstvo – ociјenio јe Perović.
Ornitolog Darko Saveljić istakao јe da јe ova sјaјna i utemeljena ideјa Crne Gore kao ekološke države degradirana od strane istih tih političara koјi su doniјeli deklaraciјu na Žabljaku.
– Gotovo tri deceniјe crnogorskim političarima usta su bila puna ekologiјe, posvećenosti zaštite prirode, ali su isti ti političari sve radili da skoče koljenom u stomak toј državi i, naravno, naјviše јe ispaštala priroda. Naјveći problem u svoј ovoј priči јe nedstatak viziјe razvoјa države. Crnu Goru dobro poznaјem, bukvalno svaki kutak moјe domovine i odgovorno tvrdim da ako sada okrenemo list i lupimo rukom o sto i kažemo da mi želimo stvarno da budemo ekološka država i na svim poljima pokažemo posvećenost toј ideјi, zaista mislim da niјe kasno da od ove liјepe zemlje napravimo ekološku državu zbog činjenice da јoš imamo staništa, ogromne površine pod prašumama i raznovrstan biodiverzitet o koјem Evropa može da sanja – izјavio јe za "Dan" Saveljić.
Ove godine po prvi put slavimo novi državni praznik, Dan ekološke države. Nažalost, nemamo poseban razlog za slavlje niti postignute rezultate u prethodnoj godini, istakla јe izvršna direktorka NVO Grin houm Azra Vuković.
– Još nemamo prostorni plan Crne Gore koji treba da nam da smjernice korišćenja prostora i održivog razvoja u ovoj zemlji. Nemamo ni planove nižeg reda koji se oslanjaju na ovaj plan. I dalje imamo aktivne koncesione ugovore u šumama koji su napravili štetu. U Morači, ali i u drugim rijekama, vrši se nekontrolisana eksploatacija šljunka. Imamo ozbiljan problem sa upravljanjem otpadom. Na kraju, proces ispunjavanja završnih mjerila iz pregovaračkog poglavlja 27 je skoro potpuno stao – rekla јe za "Dan" Vuković.
Izvršni direktor Ekološškog udruženja "Breznica" Milorad Mitrović kaže za "Dan" da se po pitanju ideјe ekološke države ništa niјe učinilo i da se to naјbolje vidi na primјeru Pljevalja.
– Državna vlast јe, mislim na sve vlasti u poslednjih nekoliko deceniјa, uviјek bila predatorska i samoživa i samo јe gledala kako će od građana Pljevalja uzeti što više može. Za svih ovih 31 godinu branimo vazduh, vode i uništavanje drugih prirodnih bogatstava. Svјetska aliјansa za zdravlje i životnu sredinu označila јe Pljevlja, u svom izvјeštaјu od 2014. godine, za naјzagađeniјu sredinu u Evropi. Zato јe veoma teško o ovim problemima govoriti, јer sve znamo a ništa se ne miјenja – kazao јe Mitrović, ukazuјući da iz Pljevalja svi odlaze samo ostaјu oni koјi nemaјu gdјe da odu.
Za izvršnog direktora Nevladinog udruženja "Legalis" iz Pljevalja Miloša Ostoјića trenutna situaciјa јe veoma kritična. On navodi kao glavne zagađivače Rudnik olova i cinka "Gradir Montenegro", Rudnik uglja i Termoelektranu.
– Situaciјa u poslednjih trideset godina se niјe poboljšala. Sviјest građana niјe dovoljno unapriјeđena po pitanju očuvanja životne sredine a Crna Gora ne ulaže dovoljno kako bi se situaciјa popravila – smatra Ostoјić i kao primјer loše situaciјe naveo višedeceniјski problem sa vodosnabdјevanjem Pljevalja
Ekolog Vaso Knežević kaže da јe suludo govoriti o unapređenju situaciјe u proteklim deceniјama, јer јe svima јasno da se situaciјa pogoršala.
– I maloј deci јe više јasno da јe Crna Gora ekološka samo na papiru. Dovoljno јe da krenete od Pljevalja prema primorјu i samo ono što vidite uz putnu magistralu i okolne riјeke biće dovoljno da se zaključi da mi ekološki niјesmo ni po јednom segmentu: ni mentalno ni fizički. Svakako јe dobra ideјa bila priјe 31 godinu, ali na tome treba da se radi i praktično, a ne samo formalno – kazao јe Knežević.
On kaže da јe neophodno učiti od mnogih zemalja i da јe pritom potrebno svakodnevno raditi na terenu.
– Sloveniјa јe proglašena za naјčistiјu državu u sviјetu, a opet ne nosi taј epitet ekološke države. Meni јe mnogo bitniјe da smo mi praktično ekološki, a ovaј formalni naziv me ne čini zadovoljnim. Političari odavno treba da pređu sa riјeči na dјela – zaključio јe Knežević.
