Црна Гора је напредовала у области демократске владавине на националном нивоу, али је назадовала у независности правосуђа и правосудном оквиру, оцијењено је у најновијем извјештају Фридом хауса /Фреедом хоусе/ о земљама у транзицији, јавља МИНА.
У односу на претходни извјештај, рејтинг Црне Горе у области демократске владавине на националном нивоу поправио се са 3,25 на 3,50.
Наводи се да је тај рејтинг повећан због дифузије политичке моц́и и мирне транзиције након искључења Демократске партије социјалиста (ДПС) из власти послије три деценије доминације, упркос погрешном понашању нове парламентарне вец́ине и владе премијера Здравка Кривокапића.
-Правосудни оквир и независност су опали са 3,50 на 3,25 због растуц́е дисфункције у правосудном систему, што се види у поремец́ајима у раду Уставног суда и Врховног суда, уз неуспјех Скупштине да именује новог министра правде и Тужилачки савјет током вец́ег дијела године- истиче се у Извјештају.
Указује се да су прошле године сједнице Скупштине спорадично бојкотовли и парламентарна већина и опозиција, што је упечатљив примјер дубоко сложене политичке ситуације у Црној Гори.
-Ипак, смјена министра правде због изјава у којима се негира геноцид у Сребреници гласовима и парламентарне већине и опозиције показала је позитиван примјер асиметричног гласања и отпорности- каже се у саопштењу.
Наводи се да Влада и нова парламентарна већина нијесу испунили обећања о повећању транспарентности и ефикасној борби против корупције и клијентелизма.
Оцјењује се да је спора реорганизација кључних министарстава утицала на запошљавање на највишим позицијама у јавној управи, којој је и даље недостајао капацитет да спроведе свеобухватне реформе.
-Дубока трвења око питања националног идентитета и вјере и даље су доминирала јавним дискурсом, узрокујући спорадичне инциденте који су достигли тачку кључања устоличењем новог поглавара Српске православне цркве (СПЦ) у Црној Гори-истиче се у саопштењу.
У Извјештају се наводи да су политички лидери заоштрили националне и вјерске подјеле.
Указује се да је предсједник државе Мило Ђукановић описао СПЦ као “квазирелигијску заједницу”, док је премијер Здравко Кривокапић Црногорску православну цркву (МПЦ) назвао “такозваном".
Наводи се да је нова власт прошле године често била оптуживана за превише блиску везу са СПЦ-ом и за угрожавање секуларног карактера државе.
Додаје се да су односи са српским државним властима остали су затегнути.
Истиче се да су Измјене и допуне Закона о државном тужилаштву изазвале контроверзе о наводном неприкладном политичком утицају на новоформирано Тужилачки савјет и тужиоце.
Указује се да је нови Тужилачки савјет именован након шестомјесечног одгађања, јер парламентарна већина није успјела да се договори о његовом саставу.
Наводи се да су празнине у раду правосуђа додатно проширене пензионисањем више од 20 судија.
-Врховни суд је радио са трећином свог пуног капацитета, а мјесто министра правде остало је упражњено, док је рад Уставног суда био блокиран спором око разрјешења једног од његових судија- указује се у Извјештају.
Истиче се да су именовања врховног државног тужиоца и предсједника Врховног суда била на чекању током године, што је условило потребу за међустраначким дијалогом.
Оцјењује се да су политичке подјеле такође стајале на путу изборној реформи.
Наводи се да се стагнација одразила и на стање у преговорима о приступању Европској унији (ЕУ) и да је у Извјештају Европске комисије (ЕК) о Црној Гори за прошлу годину оцијењено да је напредак у поглављима био ограничен.
-Држава тек треба да постигне привремена мјерила у најкритичнијим подручјима, Поглављу 23 о правосуђу и темељним правима и Поглављу 24 о правди, слободи и безбједности-истиче се у Извјештају.
Указује се да је у октобу глобална истрага “Пандора папири” имплицирала предсједника Ђукановића, откривајући податке о њему и његовом сину и њиховим оффсхоре трустовима.
-Међутим, нова црногорска полицијска управа и међународна полицијска сарадња ипак су у августу похваљени од ЕУ за незапамћену запљену више од тоне кокаина-каже се у Извјештају.
Истиче се да је привремено финансирање, које је Црна Гора увела први пут због кашњења у усвајању државног прорачуна, негативно утицало на многа подручја, од јавних набавки до финансирања невладиних организација (НВО).
Оцјењује се да, упркос обећањима о реформи медијског сектора, Влада није донијела никакве веће промјене на том подручју, и да су говор мржње и напади на новинаре настављени.
Наводи се да је губитак једностраначке монополистичке контроле донио неке позитивне промјене у парламентарној пракси, попут разрјешења министра правде и именовања нестраначког предсједника Државне изборне комисије.
Оцјењује се да је тешко претпоставити у ком смјеру земља може ићи напријед.
-Неспремност ДПС-а и Демократског фронта да се подвргну унутрашњим реформама, чини широки међустраначки консензус о кључним приоритетима мање опипљивим-оцијењено је у Извјештају.
