У Црноj Гори девет особа има признат статус лица без држављанства, док су 423 особе у ризику од апатридиjе (губитка држављанства), показуjу подаци Министарства унутрашњих послова. Према евиденцији тог владиног ресора припадници ромске и египћанске популациjе у наjвећем су ризику од апатридиjе и Министарство унутрашњих послова и УНХЦР континуирано сарађуjу на обезбjеђивању траjних рjешења за ова лица.
Анализа коју је радио НВО Правни центар Црне Горе показала је да и поред уложених напора на плану смањења апатридиjе, Црна Гора се и даље суочава са одређеним изазовима у имплементациjи (примјени) међународних стандарда у овоj области. Указали су да још не постоjе прецизни и jасни механизми за идентификовање и регистрациjу лица без држављанства.
– У унутрашњем законодавству, изузев Закона о странцима, не постоjе jасне одредбе коjе даjу дефинициjу и права лица без држављанства – наводи се у анализи.
Даље пише да иако jе предвиђена могућност да лице без држављанства буде примљено у црногорско држављанство, у пракси jош нису регистрована лица коjа су и остварила то право, те и даље недостаjу посебни механизми да се одредбе потписаних конвенциjа заправо спроведу у пракси.
Према оцјени предсједника НВО Млади Роми Самира Јахе, у Црној Гори сигурно постоје и Роми и Египћани који заслужују и почасно држављанство, коjи би по том моделу требало да добиjу држављанство.
– Проблематиком држављанстава и подршком нашим људима у овом процесу смо радили три године у континутету у периоду од 2008. до 2011. године и риjешили више од 300 случаjева. У просjеку по jедноj особи нам jе било потребно 580 еура, jер jе било потребно платити таксу за отпуст из држављанства Србиjе коjа jе 230, и 100 еура за приjем црногорског држављанста плус безброj других докумената. Наш закон о држављанству jе врло ригорозан и, по моjоj оцjени, осим доказа да лице има сталан извор прихода и доказа да има обезбjеђен смjештаj (што jе врло отежаваjуће за Роме), такође jе споран моменат доказивања пребивалишта у Црноj Гори – оцјењује у изјави за "Дан" Јаха.
Краjње jе, како истиче Јаха, неправедно да лица коjа живе дуже од 20 година у Црноj Гори, ту приjе свега мисли на лица коjа су дошла 1999. године због прогона са Косова, немаjу могућност да им се досадашњи боравак у Црноj Гори прихвати као регуларан основ за аплицирање за држављанство.
– У сваком случаjу, расељени Роми са Косова, или лица са сталним настањењем у Црноj Гори би у складу са постоjећом регулативом могли у року од двије до три године да риjеше црногорско држављанство, а то би значило да ће право гласа, поред постоjеће двиjе хиљаде, имати jош додатне двиjе, односно укупно 4.000, што би могао бити мандат или чак два за Рома на следећим парламентарним изборима у Црној Гори 2024. године – наглашава Јаха.
