Од овог мјесеца, у барској приватној здравственој установи (ПЗУ) Дневна болница "Др Зејниловић" ординира угледни словеначки уроонколог Зоран Крстаноски, са клинике у Словењ Градецу чувеној по својим уролозима.
Нихад Зејниловић, уролог ове ПЗУ, истиче да је долазак оваквог стручњака велика ствар „и за нашу установу, за грађане Бара и за цијели регион“.
- Без имало преувеличавања, Крстаноски је стручњак свјетских размјера, и он ће од сада редовно долазтии два пута мјесечно у Бар, сходно нашим захтјевима, да на једноставан начин рјешава и најкомпликованије ситуације. Само у ширем региону, Крстаноски оперише још и у Македонији. Његовим доласком, проширили смо спектар операција, а опрема је набављена по његовом захтјеву, истог је квалитета као и на његовој клиници у Словењ Градецу. Услови за уролошке операције у нашој сали су сада сјајни. Желимо да покажемо да и у Бару можемо пресликати свјетски успјешну уролошку причу и квалитет из Словењ Градеца - истакао је Зејниловић.
Крстаноски живи и ради у Словењ Градецу- малом мјесту које има врхунску урологију.
Словењ Градец спада у првих десет клиника на свијету које су почеле да користе лапароскопију у урологији, захваљујући чувеном др Водопији, још прије 40 година.
Он је уролог који се највише бави лапароскопијом и ендоурологијом, у шта спадају камење уринарног система, онколошке болести и пластика у склопу тих лапароскопских операција, преноси Ферал Бар.
- У Словенији сам од 2001. године, а прије тога сам живио и радио у Македонији. 2003. сам нострифицирао специјализацију. Моја специјалност је уроонкологија-лијечење карцинома урогениталног система, тј карцинома бубрега, простате, мокраћне бешике, пениса и тестиса. Ендоурологија подразумијева трансуретралне операције бешике, простате, лијечење камена у бешици, уретерореноскопију и лијечења камена у бубрегу. Све је то урологија - истиче Крстаноски.
Коментаришући проценат оболијевања мушкараца у нашем региону од ових канцера, он је казао да је, статистички гледано, у Европи скоро једнак проценат карцинома и у источном и западном дијелу.
- Ако говоримо о карциному простате који је најчешћи код нас мушкараца, еквивалент карциному дојке код жена, на 100.000 мушкараца њих 200 до 220 добије канцер, то су подаци од прије три године. Годишње у двомилионској Словенији дијагностифицирамо 1.500 карцинома простате, од којих 1.200 правовремено откривамо и лијечимо, што подразумијева зрачење и операције - каже доктор.
Он наглашава да је предност данашње медицине што спрјечава или да вријеме открива обољења.
- Свако лијечење је према различитим моделитетима, али, предност данашње медицине је да спријечи или да правовремено открије, а кад се на вријеме открије малигнитет, онда је могућ стопроцентни успјех у лијечењу - додаје Крстаноски.
Он је напоменуо да се са Зејниловићем договара од децембра 2020. године, те да су у Бару набавили комплетну лапароскопску и ендоуролошку опрему по његовим упутима „која је хит у данашњој урологији".
- Све што сам рекао да се набави, они су набавили. И у Бару очекујем да ћу се најчешће сретати са уроонкологијом, карциномима и камењем уринарног система - навео је угледни стручњак.
Читаоцима је послао поруку да је неопходно водити рачуна о сопственом здрављу, што укључује обавезне прегледе абдомена једном годишње:
- И да смо здрави једном годишње треба урадити ултразвук абдомена. То је као кад идете код стоматолога и он вам уради панораму зуба. Тако пратите све промјене, а лако се може унапријед испланирати један преглед годишње. Ако говоримо о онколошким карциномима урогениталног система, нема скрининга, он је само за карцином простате, нема га за бубреге и бешику. Код карцинома простате, сваки мушкарац изнад 50 година старости треба да иде код уролога да се узму подаци, иако нема никаквих проблема са мокрењем, да се узме крв за простатни антиген и наравно да се провјери простата. Онда, зависно од налаза и прегледа, планира се даље праћење пацијената.Код мушкараца којима су у ужој родбини отац или брат имали карциноме на простати, потребно је да се почну контролисати, односно да иду на уролошке прегледе, од 40. године старости- закључио је Крстаноски.
Шта је лапароскопија?
Лапароскопија је минимално инвазивна хирургија кроз рупице на тијелу се одстрањују карцином, камен, направи пластика уринарног система ако је то потребно због аномалија или неких других обољења.
Болесник послије операције има мање болова, почиње да устаје већ на дан операције и два дана касније иде кући, радно је способан већ прву недјељу, и то је повољно и за особу и за државу.
- У свим компарацијама лапароскопске и класичне урологије, лапароскопска у великом проценту операција има боље резултате - истакао је Крстаноски.
