Центар за заштиту и проучавање птица (ЦЗИП) jе у последњих неколико година забиљежио више до 100 случаjева криволова, а већина кривичних приjава коjе су поднијели за дjела убиjање и мучење животиња и разарање њиховог станишта тужилаштво је одбацило.
Процјена Свјетске организације за заштиту птица и њихових станишта показује да се годишње у криволову одстријели до 195.000 птица у Црној Гори.
– Сигурни смо да, осим случаjева коjе jе ЦЗИП забиљежио као и случаjева коjи су доспjели до жиже jавности, постоjи и jасна "тамна броjка" еколошких деликата, тj. неевидентираних кривичних дjела услед занемаривања активности на откривању, а поготово на процесуирању ових деликата од стране надлежних институциjа. Специфичност еколошког криминалитета указуjе на то да значаjне активности треба спровести ради превенциjе еколошког криминалитета, jер jе закашњела реакциjа када се оваj проблем нађе у судници, као што показуjу броjке о процесуираним случаjевима – казала је за "Дан" Марија Станишић из ове НВО.
У НВО ЦЗИП нијесу задовољни реакциjом надлежних институциjа.
– Нијесмо задовољни учинком ресорног министарства на пољу рjешавања проблема криволова. Изостаjање конкретног одговора ресора пољопривреде на подниjету петициjу путем платформе е-петициjе потврдило jе став ЦЗИП-а да не постоjи воља и заинтересованост да се грађанима омогући да утичу на рjешавање горућег проблема као што jе криволов. Такође, министар пољопривреде Александар Стиjовић jе у фебруару након случаjа убиства мечке у Беранама jавно обећао да ће изаћи са планом борбе против криволова и спровести конкретне мjере да се оваj проблем риjеши. Међутим, у периоду од девет мjесеци након датог обећања, свjедочили смо повећању броjа случаjева криволова, и изостанку реакциjе надлежног министарства. Нагомиланих проблема jе много, а рjешења се не назиру. Потребна jе хитна реакциjа министарства и предузимање конкретних мjера да би се сузбио проблем криволова – поручује Станишићева.
Она истиче и да се злочини против природе, нажалост, и даље сматраjу мање битним у односу на друге.
– Последњи случаj убиjеног jелена само jе jедан у низу коjи потврђуjе да се потпуно занемаруjе проблематика криволова, недовољних инспекциjских капацитета и непостоjања хармонизациjе прописа коjи уређуjу ову област, те на краjу наjчешће резултира изостанком спровођења казнене политике за почионице дjела против природе. Можемо рећи да је jедино у чему напредуjемо учесталост убиjања дивљих животиња на начин коjи закон препознаjе као кривично дjело, док се рjешавањем проблема не бавимо – истакла је Станишићева.
Упозорава да је криволов изражен у Црноj Гори, те да броjни случаjеви убиjања дивљих животиња на начин коjи закон препознаjе као кривично дjело показуjу да се криволовци већ одавно не боjе да пуцаjу у све што им се нађе на путу и да jе пракса недозвољеног лова на заштићене врсте већ дужи период присутна у Црноj Гори.
– Међу примјерима криволова коjи су се нашли под лупом jавности су и jелен убијен у НП Биоградска гора, убиjена мечка у Беранама, убиjен срднаћ у НП Дурмитор, обезглављен медвјед коjи jе вожен на хауби по улицама Подгорице, затим убиjени медвjед у кањону Таре, медвjед убиjен у Малоj риjеци, два убиjена бjелоглава супа са сателитским трансмитерима из Хрватске (Перун и Фоjишка), пеликани и велике ушаре као и друге грабљивице коjе су страдале од последица рањавања, случаjеви криволова срндаћа на Пиви и Голиjи... – подсјећа Станишићева.
Додаје да је ЦЗИП заjедно са 85 организациjа цивилног друштва још у фебруару поднио инициjативу Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде о стављању мораторијума на лов.
– У исто вриjеме смо подниjели захтjев за електронску петициjу на платформи "Глас грађана - е-петициjе". Два мjесеца након што су инициjатива и петициjа прослиjеђени, из министарства смо добили негативан одговор који се није односио на захтjев за петициjу, већ на "инициjативу за хитно увођење мораториjума на лов". Шест мjесеци након кандидовања петициjе, ЦЗИП jе коначно добио одговор од Министарства jавне управе, дигиталног друштва и медиjа коjе jе задужено за техничку подршку и одржавање портала е-петициjе да таj ресор нема механизам коjим би утицао на Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде да одлучи по подниjетоj петициjи. Како би се глас грађана и грађанки ипак чуо и како би Влади Црне Горе и ресору пољопривреде, шумарства и водопривреде послали jасну и гласну поруку да jе краjње вриjеме да се криволову стане на краj, ЦЗИП jе недавно заjедно са 12 НВО из области заштите природе покренуо онлајн петициjу "Куцнуо jе задњи час, даj природи своj глас" #MORAtorijum na platformi www.change.org. У петициjи захтиjевамо увођење мораториjума на лов све док Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде не риjеши нагомилане проблеме у области ловства – истакла је Станишићева.
Поручује да за вриjеме мораториjума на лов очекуjу, између осталог, да се спроведе ревизиjа листе ловних врста и траjања ловних сезона наjкасниjе до краjа 2022., да се организуjе адекватан мониторинг, да се оjачаjу капацитети ловне инспекциjе...
– Забрана лова, на коjоj инсистирамо, jедини jе начин да омогући довољно времена за спровођење ефикасне законодавне и институционалне реформе ловства. Сматрамо да jе доношење овакве одлуке наjефикасниjи и наjсврсисходниjи начин да се заштити природно богатство земље коjе jе добро свих грађана – нагласила је Станишићева.
Орнитолог Дарко Савељић у изјави за "Дан" упозорава да је у Црној Гори доминатнији криволов него лов што потврђује лов ван сезоне и неловним данима, као и лов са оружјем које је забрањено у те сврхе.
– То потврђује и чињеница да ловци могу да на хауби свог аутомобила сликају на десетине убијених, рецимо, препелица. Криволов је огромни проблем у Црној Гори који мора хитно да се ријеши, а на тај проблем се указује већ деценијама. Свјетски ауторитет за заштиту птица и њихових станишта је процијенио да се у Црној Гори годишње криволовом одстријели до 195.000 птица – наглашава Савељић.
Додаје да је субјективни осјећај да ресорно министарство ништа није урадило поводом проблема криволова, односно хаоса који се дешава у црногорским ловиштима.
