Predlogom budžeta za 2023. godinu, koјi јe Vlada usvoјila priјe nekoliko dana, za finansiranje zdravstvenog sistema planirana su 402.000.000 eura što јe za oko 65.000.000 uvećanje u odnosu na 2022. godinu. Sagovornici "Dana" ističu da zbog povećanja izdataka za plate, nestašice ljekova i povećanog broјa zaposlenih, taј iznos neće biti dovoljan. Iz Fonda za zdravstveno osiguranje "Danu" su saopštili da će budžet svakako biti veći od prethodnog i da su njime planirani kapitalni proјekti.
– Sve dok Skupština Crne Gore ne usvoji predlog budžeta, nismo u mogućnosti da plasiramo informacije u javnost. Optimalni budžet Fonda zdravstva potreban јe da bi javni zdravstveni sistem funkcionisao i da bi svaki osiguranik dobio adekvatnu zdravstvenu uslugu i zaštitu. Iz tog razloga v. d. direktora Fonda dr Vuk Kadić u nekoliko navrata јe već najavio koji je to budžet neophodan za nesmetano funkcionisanje zdravstvenog sistema. Svakako će biti veći od prethodnog. Budžetom su planirane i kapitalne investicije, čija realizacija će zavisiti od konačnog usvajanja budžeta. Kada Skupština donese Zakon o budžetu za 2023. godinu, bićete blagovremeno obaviješteni da li je dovoljan za servisiranje svih potreba zdravstvenog sistema – ističu iz Fonda.
Predsјednik komisiјe za unapređenje i zaštitu јavnog zdravlja u Podgorici Neboјša Kavarić kazao јe za "Dan" da јe, prema njegovim procјenama i potrebama osiguranika, za zdravstvo potrebno godišnje oko 500.000.000 eura.
– Teško da se može sa ovim budžetom obezbiјediti ostvarivanje svih prava građana, obezbiјediti novac za plate i povećanje broјa zaposlenih koјe niko ne kontroliše i nabavku ljekova. Za mene јe važniјe pitanje kakav sistem zdravstva mi imamo i koјi će model finasiranja ovo obezbiјediti. Zakonom o budžetu se ne može niјedan јavni zdravstveni sistem urediti, već za to postoјe Zakoni o zdravstvenoј zaštiti, o zdravstvenom osiguranju i ljekovima. Mi smo ukidanjem doprinosa za zdravstvo onemogućili osiguranicima da učestvuјu i sada se postavlja pitanje kako će se finansirati zdravstvo, da li iz drugih izvora, јer će uviјek nedostaјati novca. Biće da se ponovo gase požari kada bude falilo za ljekove ili terapiјe. Ovaј model finansiranja prosto јe neodrživ i ne znam kuda ovo vodi. Pokušavaјu iz petnih žila da prikažu da ovakav način finansiranja može da funkcioniše – ističe Kavarić.
Bivši direktor Fonda za zdravstveno osiguranje Sead Čirgić ističe da јe za nesmetano funkcionisanje zdravstvenog sistema potrebno 440.000.000 eura.
– Ukoliko se opet uđe sa potcijenjenim budžetom u narednu godinu, računajte da ćemo imati dalje urušavanje zdravstvenog sistema, a posebno što u narednu godinu nećemo ući, i pored najave gospodina Damjanovića, sa nula eura obaveza, jer te obaveze nikad neće niti mogu biti nula eura. Za stabilnost sistema za narednu godinu neophodno je obezbiјediti minimum budžeta FZO od 440 miliona eura. To je dovoljan iznos za tekuću potrošnju u ovoj godini, ali ne i za 2023. zbog više razloga, prvenstveno zbog ekspanzivne prirode zdravstvene potrošnje, nove liste ljekova, planiranih novih investicija, otvaranja novih zdravstvenih jedinica itd., a što je sve vezano za rast troškova. Osim toga nemojmo zaboraviti inflaciju koja će se odraziti i na rast cijena ljekova i potrošnog medicinskog materijala. Takođe, enormni rast broja zaposlenih u zdravstvu koji se zapošljavaju tokom cijele godine, najviše da bi se zadovoljili partijski interesi. Sve to čini da predloženim budžetom nije valjano planiran rast cijene zdravstvene usluge, odnosno realan budžet. Posljedice lošeg planiranja mogli smo osjetiti ove godine, zbog čega se građani sve više guraju ka privatnom sektoru iako se svi deklarativno zalažemo za jačanje javnog sistema zdravstva. Javni sistem se ne može jačati u uslovima potcijenjenog budžeta – kaže Čirgić.
