У Црној Гори је за првих девет мјесеци ове године забиљежен негативан природни прираштај, па је број преминулих за чак 1.526 већи од рођених, показују најновији подаци Управе за статистику. Према статистичким подацима, бијела куга хара у чак 20 црногорских градова и то у: Андријевици, Бару, Беранама, Бијелом Пољу, Цетињу, Даниловграду, Гусињу, Херцег Новом, Колашину, Котору, Мојковцу, Никшићу, Петњици, Плаву, Пљевљима, Плужинама, Шавнику, Тивту, Улцињу и на Жабљаку. Најгора ситуација је у Никшићу гдје је број преминулих за 316 већи од рођених, док је у Пљевљима та цифра 308. Једини градови гдје је природни прираштај позитиван су: Подгорица, гдје је 256 више рођених него умрлих, Будва (76), Рожаје (27) и Тузи (10).
Демограф Мирослав Додеровић у изјави за "Дан" каже да Црна Гора мора под хитно предузети мјере како би спријечила демографски колапс, јер уколико се овако настави Црна Гора је у опасности да нестане. Он истиче да је негативан природни прираштај, који је први пут забиљежен прошле године, први пут након Другог свјетског рата, а наставио се и у 2021, резултат и неолибералног концепта који у Црној Гори влада више од три деценије, а којем је умјесто породице и грађана, битнији профит.
– О социјализму можемо да мислимо и добро и лоше, али је чињеница да је у то вријеме породица била јача и да смо ми шездесетих година прошлог вијека имали природни прираштај од око 9.600, а сада смо дошли до тога да је негативан. Ми имамо рапидан пад природног прираштаја од 2008, односно од свјетске економске кризе. Зато држава треба да предузме низ мјера, прије свега да помогне младе брачне парове у рјешавању стамбеног питања, да врати и повећа додатке за дјецу, побољша позицију жене на тржишту рада, да обезбиједи спектар права у којем људи неће бити у страху да ли да заснују породицу и увећају је – истиче Додеровић.
Он наводи да је на негативан природни прираштај у 2020. и 2021. утицала пандемија вируса корона, али и несигурна социо-економска и политичка ситуација.
– Зато се мора више размишљати о сигурности грађана и стабилности државе. Велики је проблем и неплодност која се све чешће јавља код младих људи. Можда би било добро да држава размисли и о оснивању министарства за породицу, које би се бавило рјешавањем овог проблема који је евидентан. Уколико се нешто под хитно не предузме, биће све горе, јер ово је тек почетак – наводи Додеровић и додаје да неолиберални концепт треба замијенити неким који неће бринути само о профиту, већ ће породицу ставити на прво мјесто.
Статистика показује да је природни прираштај на крају 2020. био минус 196, а негативан тренд се само наставио и у 2021. Тако је у јануару број умрлих био за 278 већи од рођених, фебруару 314, марту 332, априлу 128, августу 86, а септембру 153. Једина два мјесеца када је ситуација била мало боља су јун и јул, када је број рођених био већи за 64, односно 11, у односу на број преминулих.
Пеђа Краљевић, Херцег Нови: Узрок тако високом негативном прираштају, превасходно почива у веома лошој социјалној и економској ситуацији, која траје деценијама. Млади због тешке могућности за запошљавањем или се одлучују за одлазак у иностранство или предуго остају у родитељском гнијезду. Напросто, они немају, нити им се пружа могућност за неко извјесније сјутра, па се тешко одлучују за склапање брака и заснивање породице. Плаше се. С друге стране, имамо и медицинске разлоге, који се огледају у високој присутности неплодности, код једног од парова.
Дара Вукадиновић, Херцег Нови: Државна политика је таква да не нуди стимуланс онима који желе да раде, да раде и живе од свог рада. Знамо да 30 година, лоше политике, не може да се промијени за један дан, али помак напросто није видљив. Проблем видим и у великом исељавању људи, посебно на сјеверу земље, мада ни југ тога није поштеђен, јер се гасе факултети, фабрике, прозводње нема, па људи одлазе у иностранство. Обећање о укидању мини-хидроелектрана није испуњено, па када ставите ријеку у цијев, онда се онемогућили да и онај ко би живио или живи од пољопривреде, може да то и да настави да ради. Претјерана централизација такође је узрок неповољне социо-економске слике. Дакле, све су то услови који стварају неповољну климу за стварање породице.
Викторија Тафра, Херцег Нови: Када имате потпуну неизвијесност живота у једном друштву, недостатак перспективе, али и политичке визије да се оваква слика промијени, онда је нормално да се то одражава и на мање рођених беба. Напросто, људи се у оваквим околности тешко одлучују за брак и заснивање породице. До посла се долази тешко, а сезонско запошљавање засигурно не гарантује сигурност. Да би се млади одлучили да оду из родитељског дома, у којем сигурно не бораве јер тако желе, већ зато што морају, морате им дати прилику за сталним запослењем и извјеснијим кровом над главом. Свега тога нема, па се одлази у иностранство за бољим животом. Ако се тренд настави Црна Гора ће бити земља старих, ако то већ није.
Милош Фатић, Бијело Поље: Тешко је објаснити зашто смо дошли у овакву ситуацију да нам је већ број умрлих него рођених. На једној страни, макар за ову годину, кад је харала пандемија корона вируса то је некако и могуће објаснити, јер је велики број људи након оболијевања отишао на онај свијет. Ипак, мора се пуно тога урадити да се стање поправи. И то под хитно. Мјере се морају предузимати да се склапа што више бракова, да се помаже младима око запослења, а онда да се поспјешује рађање што више дјеце. Јер, то нам је једини пут да се стање промијени.
Марко Божовић, Бијело Поље: Није баш најбоље стање кад је у питању однос умрлих и рођених. Да је бројка у корист оних којих више нема у односу на оне који се рађају прешла у корист, озбиљно нас доводи у ситуацију да се крене са мјерама које ће то промијенити. Видим, наша општина, али има и других које дају неке награде новчане за рађање једног, двоје и троје дјеце. И да је тај износ код нас повећан. То је добро, али треба младим људима дати неку сигурност, да могу да размишљају да заснивају породице и буду родитељи.
