Dezinformacije su opasnost po slobodu izražavanja, ali se o toj slobodi mora voditi posebna pažnja, jer događaji iz prošlosti govore da represivne mjere vode do zloupotreba i slanja novinara u zatvor.

To je poručeno sa panela konferencije "Dezinformacije kao prijetnja demokratskim društvima", koju organizuje Centar za demokratsku tranziciju.

Advokat Siniša Gazivoda je, govoreći o zakonskoj regulaciji dezinformacija u Crnoj Gori, kazao da propisi moraju da prate društvene okolnosti, a da su crnogorski propisi takvi da odražavaju stanje kakvo je nekad bilo.

- Mi smo tu u minusu, strategije se vrlo često donose zarad štrikova u pregovorima, ali one ne daju rezultate kakve bi trebalo da daju u strateškom promatranju - kazao je Gazivoda.

On je rekao da svi oni koji se bave ljudskim pravima i koji su se godinama borili za slobodu izražavanja sad vide i opasnost po samu slobodu izražavanja koja potiče od dezinformacija.

Gazivoda je ocijenio i da je postojao aktivizam koji je išao u pravcu uvođenja što manjih ograničenja slobode izražavanja, a posebno onih koje dolaze od države kako bi se suzbila upravo njena represija.

- Došli smo do problema, i možda smo već u paradoksu tolerancije. Boreći se za što više, dobili smo dezinformacije kao prijetnju i ljudskim pravima i slobodi izražavanja - kazao je Gazivoda.

Dekanka Pravnog fakulteta u Podgorici Aneta Spaić, govoreći o evropskim zakonima koji regulišu pitanje dezinformacija, kazala je da dezinformacija kao termin nije dominantno vezana za medije.

- U ovom trenutku imamo radni predlog evropskog Zakona o medijima, tu nemamo pomen riječi dezinformacija, mi na evropskom nivou koristimo definiciju dezinformacije iz Kodeksa o dezinformacijama, prvo urađenog 2018. godine, bez ikakvih efikasnijih učinaka, mjera - navela je Spaić.

Prema njenim riječima, problem je da sam Kodeks pod dezinformacijom podrazumijeva znatno širi aspekt sadržaja, pa tu postoji i malinformacija, dezinformacija, misinformacija.

- S druge strane, mreža evropskih regulatora nam kaže - lažna vijest i dezinformacija su sinonimi i tako ih tretirajte. Znamo da evropski tekst na koji mi referišemo je tekst koji ne upotrebljava taj termin i očekuje da se pridržavamo Kodeksa - dodala je Spaić.

Ona je kazala da je najvažnija u svemu činjenica da evropski zakoni o medijima i o digitalnim uslugama najmanje tretira medije.

- Oni se najmanje bave etabliranim medijima. Zato što dezinformacija nije sa osnovim određenjem i izvorištem i manifestacijama u etabliranim profesionalni medijima, čak ni na internet publikacijama - kazala je Spaić.

Ona je navela da je dezinformacija smještena negdje drugo.

- Na slučajnim panelima, blogovima, amazon prostorima, onlajn marketima. Posljedica te priče je potreba da se donese akt kojim će se regulisati pitanje dezinformacija - rekla je Spaić.

Ona je kazala da medijski zakoni mogu u nekom dijelu tretirati dezinformaciju kroz profesionalne medije i medije koji su registrovani.

- Ključna stvar u evropskim aktima je da se reguliše dezinformacija na platformama, problem je ona koja nastane na mreži X, a ne u medijima - smatra Spaić.

Analitičarka javnih politika Jelena Berković rekla je da se puno novca zarađuje i vrti na "podacima o nama koje mi sami dostavljamo velikim kompanijama kada ih koristimo".

- Upitno je na kojim se ekonomskim temeljima može održavati novinarstvo. Mi imamo kompanije koje su i jače od država i jednostavno su prevelike da bi ih bilo briga. Ne znamo da li civilno društvo može biti dovoljno jako kada nijesu države, kada se tim velikim platformama manipuliše - kazala je Berković.

Ona smatra da je okolina u kojoj svi građani funkcionišu postala toliko toksična da je i profesionalcima teško razlikovati da li je nešto tačno ili netačno, posebno sa vještačkom inteligencijom.