Најава Министарства економског развоја да ће Влада усвојити одлуку да новорођенчад у општинама са негативним природним прираштајем добију 1.000 еура, а са позитивним 500, добар је први потез, али не и довољан да се демографска ситуација из негативне преокрене у позитивну, оцијенио је у разговору за "Дан" демограф Мирослав Додеровић. Он истиче да та мјера може дати прве позитивне резултате за три до пет година, али да није довољна јер се мора озбиљно приступити побољшању положаја жена на тржишту рада и остваривању других права, унаприједити здравствена заштита и отворити нова радна мјеста. Додеровић каже и да се мјере које најављује одлазећа влада надовезују на програм "Европа сад", али под слоганом "Беба сад".
– Када је у питању природни прираштај, ту не дјелују инстант мјере, већ темељне и дугорочне. Ми немамо негативан природни прираштај у 17 општина, већ у 20, а да би се то промијенило, потребни су вријеме, новац и добра стратегија. Наталитет је сложен и вишеслојан феномен и негативни тренд се не може промијенити једнократним мјерама, већ се тражи свеобухватнији приступ. Ту је и брига о репродуктивном здрављу, као и стамбена политика за младе брачне парове, јер нам недостаје око 30.000 станова за ту популацију, а незаобилазно је и тржиште рада које ће садашњим и будућим родитељима обезбиједити стабилну егзистенцију – истиче Додеровић.
Он сматра да је први корак који подразумијева накнаде за рођење дјеце и закаснио и да га је требало увести чим је статистика почела да иде надоље.
– То сада неће имати већи стратешки ефекат, али је добар почетак. Уз то, има и елементе популизма и политичког маркетинга, веже се за програм "Европа сад", али му треба вријеме да да неке резултате. Не смијемо заборавити да десетине хиљада грађана има проблем са репродуктивним здрављем и ту треба уложити у лијечење и медицински потпомогнути оплодњу. Такође, имамо око 55.000 незапослених, а већину чине млади у репродуктивном добу. Та омладина одлази одавде. Осим тога, положај жене у друштву је веома лош и то треба мијењати. То је све нешто што предстоји и што се не може ријешити једнократном новчаном помоћи. Уколико настави да нам одлази омладина која је у репродуктивном добу, шта ће од нас остати – упитао је Додеровић.
Према последњим објављеним статистичким подацима, у 2021. природни прираштај био је негативан у 20 општина, и то: Андријевици, Бару, Беранама, Бијелом Пољу, Цетињу, Даниловграду, Гусињу, Херцег Новом, Колашину, Котору, Мојковцу, Никшићу, Петњици, Плаву, Пљевљима, Плужинама, Шавнику, Тивту, Улцињу и Жабљаку. На нивоу државе природни прираштај је минус 2.105, односно толика је разлика између броја рођених и броја умрлих.
Женски клуб Скупштине Црне Горе критиковао је министра економског развоја Јакова Милатовића због најављених мјера за популациону политику, наводећи да би, да је среће и новца, свака сиромашна породица у Црној Гори требало да добије једнократну помоћ од 500 или 1.000 еура како би амортизовала кризне ударе пандемије и актуелног раста цијена животних намирница.
