Све злочине почињене на територији Црне Горе треба осудити подједнако, јер је то једини начин да се покаже да нечије жртве нису веће од других, поручио је реис Исламске заједнице у Црној Гори Рифат Фејзић.
Он је поводом обиљежавања 77 година од злочина у Велици, казао да као човјек, дубоко жали за свим злочинима који су се починили на територији Црне Горе и шире, укључујући и злочине у Пиви и Велици.
- Мој пијетет за жртве и њихове породице. Међутим, размишљајући шта се све дешавало кроз историју Црне Горе, не могу, а да не споменем неке случајеве који се данас не спомињу нити од стране Владе, а ни међу најављеним резолуцијама - казао је Фејзић за агенцију Анадолија.
Он тврди да је муслиманско становништво у Плаву и Гусињу масовно покрштавано, а десили су се и масовни покољи у Шаховићима и дуж Лимске долине.
- Имам поштовање за жртве Велике и Пиве, али нико не спомиње догађаје из 1912 и 1913. године, гдје је у Плаву и Гусињу убијено око 600 најбиранијих и најугледнијих плаво-гусињских првака и гдје је комплетно становништво на силу покрштено. То је опште позната чињеница и то сви у Црној Гори знају- тврди реис.
Он тврди да је у Шаховићима 1924. године направљен страшан злочин.
- То су биле мирне године, без ратова и тада је у Шаховићима убијено више стотина цивила, дјеце и жена. Побијено је све што је затечено у том тренутку и то на најсвирепији начин. Оно што је успјело да побјегне, данас живи широм свијета - каже реис Фејзић.
Поручује да једину помоћ коју је тадашња власт пружила онима који нису убијени, јесте да им се издају пасоши да иду за Турску.
- Данас у Шаховићима нема ни једног муслиманског становника, да не говоримо о споменицима и било каквом трагу да су они тамо живјели. Има једно зарасло гробље и ми као Исламска заједница смо имали иницијативе да га уредимо, али смо наилазили на жесток отпор локалног становништва. Да се ту не завршава прича када су Шаховићи у питању, наставак има у Другом свјетском рату, гдје се управо у Шаховићима формира четнички штаб, гдје је само пар година прије тога побијено комплетно локално становништво. Ту је био четнички штаб, на челу са Павлем Ђуришићем. У званичним извјештајима које је Павле Ђуришић слао команданту Дражи Михајловићу, наводи да је негдје само у бјелопољском дијелу Бихора спаљено 33 села, а да је у покољима дуж Лимске долине, па све до Пљеваља поклано и побијено више од 9.000 цивила, дјеце и жена“, каже Фејзић.
Он подсјећа и на такозвани "барски масакр“, гдје је 1945. године побијено више од 450 људи.
- Сви ови стравични догађаји, а ријеч је о десетинама хиљада, не да се не обиљежавају, већ нема спомен обиљежја. И ако већ хоћемо да радимо на истраживању злочина, онда би било веома коректно да ако нас данашња политичка елита сматра аутентичним грађанима и држављанима Црне Горе, и ако нас још увијек неки доживљавају као у Другом свјетском рату да смо неки ненационални елемент, да се све ово узме у обзир и да се сви ови злочини осуде пођеднако. На тај начин би се показало да нечије жртве нису веће од других и да се нечије жртве не могу ни споменути у односу на друге и да се неким жртвама не може ни направити споменик. Очекујем да сви грађански покрети и партије, да ће узети у разматрање, да ако треба да се уђе у расвјетљавање злочина, да се сви поброје, јер видите да су многи од ових злочина на десетине пута већи од ових које ја свакако осуђујем. Влада Црне Горе би требало да има исте аршине за све своје грађане. Можда ова влада нема мањинских народа у свом саставу, али тај грађански дух не би требало да буде доведен у питање - закључује Фејзић.
