Апотека Монтефрам / фото: Лазар Ружић

Фонду здравства због дуга од 3,3 милиона неопходна помоћ Министарства финансија

Држава приватним апотекама дугује више од два милиона еура, а добављачима ван система 1.290.000. Из Фонда нијесу саопштили колика су укупна дуговања, која су на крају 2020. године износила више од 30 милиона еура

Из Фонда за здравствeно осигурање Црне Горе (ФЗО) "Дану" су саопштили да су се обратили Министарству финансија и социјалног старања због недостатка новца за функционисање здравственог система и повећаним потребама болница условљеним епидемијом. Како истичу, приватним апотекама на име издавање љекова на рецепт дугују 2.030.000 еура, а добављачима ван система здравства 1.290.000.

Из Фонда нијесу прецизирали колика су укупна дуговања која су, како је раније саопштавано, на крају 2020. године била 30 милиона еура, нити да ли су измиривали нагомилана потраживања.

Из Фонда су у априлу од Владе тражили 11.000.000 еура више у односу на опредијељена средства у буџету, са чијим се усвајањем иначе каснило. Тада су упозорили да се тај недостатак може одразити на набавку љекова, медицинских средстава и опреме.

– Законом о Буџету Црне Горе за 2021. годину Фонду за здравствено осигурање за 2021. годину оредијељено је 303.937.927,37 еура. У протеклом периоду, у континуитету су се на крају сваке године исказивале неизмирене обавезе у здравственом систему, на одређеним буџетским позицијама, а то због чињенице да је долазило до велике неусклађености између планираних средстава и реалних потреба здравственог система. Таква неусклађеност у великој мјери оптерећује и угрожава јавне финансије, па је превазилажење проблема једино могуће путем реалнијег планирања буџета. Наставак, или боље рећи, наслијеђеност оваквог тренда, условило је потребу да су планирана буџетска средства за здравство недовољна да се текућа година заврши са исказивањем свих измирених средстава. С тим у вези, Фонд се обратио Министарству финансија и тражио недостајућа додатна средства на одређеним позицијама. У сталној смо комуникацији са Министарством финансија по питању праћења неизмирених обавеза и нема сумње да ћемо заједничким снагама тражити најбоља рјешења за нагомилане проблема из претходног периода. Такође, напомињемо да без обзира на недостајућа средства, чинимо све што је у нашој моћи да не дођемо у ситуацију појаве било каквих сметњи када је у питању спровођење здравствене заштите, па ћемо и убудуће инсистирати да институције задужене за ову област пруже механизам чијим спровођењем би се створио баланс између опредијељених средстава и стварно потребних средстава, која служе за несметано функционисање здравственог система. Јер, ништа није важније од здравља грађана Црне Горе. Што се тиче дуга према добављачима ван система Фонда, он на данашњи дан износи 1,29 милиона еура. Дуг према приватним апотекама, на данашњи дан, износи 2,03 милиона еура – истакли су из Фонда.

Државе региона више улажу

Из Фонда кажу да су се и прије избијања пандемије ковид-19 здравствени системи на Западном Балкану суочавали са озбиљним изазовима.

– Обезбјеђивање довољних средстава за здравство и модернизација пружања услуга ради ефикасног и дјелотворног обезбјеђивања здравственог система и здравствене заштите већ дуго представља изазове у цијелом региону, па и у другим европским земљама чије су економије много развијеније и издвајања за здравство су неупоредиво већа у односу на Црну Гору. Фонд за здравствено осигурање помно прати ситуацију снабдијевања јавних здравствених установа љековима и медицинским средствима и улаже напор да све здравствене установе буду благовремено и ефикасно снабдјевене – саопштили су из Фонда.

Наводе да је са финансијског аспекта здравствени систем сам по себи веома захтјеван и
као такав сложен систем производи значајне издатке.

– Повећање трошкова у здравству је условљено увођењем нових дијагностичких и терапијских поступака, медицинских процедура. Набавка савремене опреме за собом повлачи високе трошкове медицинског потрошног материјала и трошкове сервисног одржавања, као и коришћење истих у поступку лијечења љековима новије генерације који имају значајно високу јединичну цијену. Болнице и домови здравља, условљени пандемијом ковида-19 и све већим трошковима упућују додатне захтјеве према Фонду, па ће се средства за набавку медицинске заштитне опреме и друге нестандардне набавке обезбјеђивати у складу с потребама. Због недовољно опредијељених средстава за финансирање ЈЗУ, средства по здравственим установама се распоређују на оптималан начин и сви имају исте услове пословања. Плаћање здравствених услуга ЈЗУ не врши се у износу испостављених фактура, већ искључиво до нивоа опредијељених буџетских средстава (кроз пренос средстава за бруто зараде и остала лична примања, за љекове и медицинска средства, те за инвестициона улагања и остале материјалне трошкове) – кажу из Фонда.

Претходно руководство на челу са тадашњим директором Сеадом Чиргићем упозоравало је годинама да се недовољно средства издваја из буџета за лијечење грађана, што доводи до нагомиланих дугова. Само прошле године од септембра до децембра Влада је опредијелила додатних 20.000.000 еура за дугове за љекове, набавку тестова и заштитне опреме због епидемије.