Пироманиjа jе сложен психиjатриjски поремећаj коjи спада у поремећаjе контроле импулса, што значи да особа има неодољиву потребу да запали ватру. Она приjе паљења осjећа тензиjу коjа расте, растерећуjући се подметањем пожара, често и сама буде изненађена величином нанесене штете, казала је психолошкиња Адриана Пејаковић за портал Дан.
Према ријечима психолошкиње, оваj поремећаj би требало разликовати од намjерног подметања пожара ради остварења материjалне користи, затим подметања позара из освете, мржње или жеље да се неко директно угрози као и подметања услед психотичне епизоде (код нпр.шизофрениjе) када особа подметне пожар услед визуелних или звучних халуцинациjа.
– Обично jе особа коjа пати од пироманиjе опсjеднута свиме што има везе са ватром, ватрогасним апаратима, упаљачима, шибицама итд. Она подмеће пожар и последично, не осjећа кривицу, мада врло често и сами пиромани буду изненађени величином штете коjу су наниjели, обзиром на то да jе ватра непредвидива – истакла је Пејаковић.
У неким ситуацијама се дешава да се пироман и сам приjави за гашење пожар коjи jе подметнуо и у томе може бити прилично истакнут и храбар, што поново спада у домен дате болести, додаје она.
Према ријечима Пејаковић зато jе важно, између осталог формирати регистар пиромана, да се не би дешавало да се ове особе запосле као ватрогасци и гасе пожаре са своjим колегама коjе су заправо сами подметнули.
Пиромани су често особе мушког пола у адолесцентном периоду или стариjе особе коjе могу патити од деменциjе.
Млађе особе обично уз ово обољење имаjу често и поремећаj пажње, неки вид менталне ретардациjе али не мора бити случаj, нагласила је психолошкиња.
– Према неким теориjама пиромани подмећу ватру да би скренули пажњу на себе, да би повратили контролу, да би осjетили да имаjу моћ над нечим jаким и опасним као што jе ватра – истиче Пејаковић.
Скретање пажње на себе понашањем коjе jе штетно по себе и друге и врло опасно ниjе свjестан процес и пиромани не знаjу зашто тачно подмећу ватру, мада сложене трауме, злостављање и запостављање могу имати итекако везе са овим поремећаjем понашања.
– У ово доба године када видимо и будемо свjедоци велике штете и опасности коjи оно доноси, сјетимо се овог поремећаја, а заборављамо да сваке године апелуjемо да се формира регистар пиромана што би доприниjело да се овакви инциденти смање – истиче Пејаковић.
Лиjечење пиромана се често спроводи судски jер jе подметање пожара кривично дjело, па суд може изрећи мjеру обавезног лиjечења у установи, а процес лијечења спроводи се на основу психиjатриjског и психолошког вjештачења.
– Што jе особа више била у прилици да оваj поремећаj развиjе то ће се чешће враћати овим дjелима коjа се, по правилу понављаjу, па jе неопходна удружена сарадња и стратегиjа на друштвеном нивоу за превенциjу и помоћ у лиjечењу овог поремећаjа – наводи психолошкиња.
Веома jе важно да реагуjемо, jер jе ово понашање опасно и штетно, како за саму особу, тако и за друге, закључује Пејаковић.
