Директор Института за јавно здравље Игор Галић оцијенио је у разговору за "Дан" да постоји више разлога што смо у 2021. години имали велики број обољелих и преминулих од вируса корона, почев од нових опаснијих сојева, недовољног обима вакцинисаних, нестабилне друштвено-економске ситуације у држави и непоштовање мјера. Он је казао да је потребно кадровски ојачати Институт јер су његове колеге већ уморне након двије године борбе са епидемијом.
• Како оцjењете ток епидемиjе у Црној Гори у 2021. години, имали смо велики броj жртава. Да ли то треба све да нас забрине, шта jе разлог?
Ток инфекциjе, а самим тим и њене последице посматрају се кроз карактеристике свих елемената основног епидемиолошког модела узрочник–средина–домаћин. Током 2021. године првобитни вирус jе претрпио броjне мутациjе чиме jе умногоме постао контагиозниjи (заразниjи), знатно преносивиjи, па је самим тим убрзао повећање броjа обољелих у кратком временском року, односно убрзао епидемиjу.
Следствено томе, повећан jе броj хоспитализованих и преминулих особа као последице ове биолошке промjене самог вируса. Говорећи рjечником броjки, ако jе прошле године обољела особа могла да зарази двије до три особе, сада са новим мутираним соjевима и промjеном вирусног биолошког потенциjала, jедна обољела особа може да зарази осам до десет особа. Разлог великог броjа обољелих, а самим тим и преминулих су и специфични социо-економски услови у којима се држава нашла. Наша земља jе у овом периоду показала друштвено- политичку нестабилност што jе jедна од наjопасниjих позициjа у одговору на овако озбиљну биолошку приjетњу. Непридржавање противепидемиjских мjера и одзив на вакцинициjу у недовољном обиму узроковали су осjетљивост поjединца наше заjеднице на оболиjевање од овакве врсте патогена. И поред ових, сасвим jасних разлога, коначна анализа одговора на овакав здравствени изазов, као и поређење земаља у том одговору, могућа jе пет-шест година након завршетка ванредног догађаjа, какав jе случаj са анализом свих претходних епидемиjа и пандемиjа у стручном погледу.
• Како оцjењуjете рад Института у 2021., да ли сте успjели да одговорите изазову епидемиjе, коjа jе била jош тежа него у претходној години?
Потпуно сам задовољан активностима и оствареним задацима у овоj пандемиjскоj години, што се тиче запослених у Институту за jавно здравље Црне Горе. Борба са пандемиjом коjу jе изазвао САРС-ЦоВ-2 jе само jедан од сегмената огромног посла коjи Институт обавља у мисиjи очувања и унапређења здравља становништва Црне Горе.
Од почетка пандемиjе смо набавком апарата или различитим донациjама за 40 пута увећали капацитете детекциjе патогена ПЦР методом. Изузетно вриjедно особље Лабораториjе за молекуларну диjагностику jе након обука самостално спровело секвенцирања САРС- ЦоВ-2 генома, и том приликом су се доказали први случаjеви инфекциjе омикрон соjем САРС- ЦоВ-2 у Црноj Гори. Тиме су учинили Институт jединим Институтом за jавно здравље у региону у чиjим лабораториjама се ради ова jедна од наjнапредниjих технологиjа за генетске анализе.
Током посjете делегациjе Црне Горе у Берлину jе потписан Меморандум о сарадњи са Робет Кох Институтом коjим jе потврђен низ активности у области стручног оспособљавања, научног истраживања и осталих jавно-здравствених активности.
Такође, Меморандуми о сарадњи су потписани и са Агенциjом са заштитуту животне средине и Радио-телевизиjом Црне Горе. Такође, послиjе прошлогодишњег заустављања скрнинг програма за детекциjу, колоректалног карцинома, карцинома грлића материце и доjке због почетка пандемиjе, исти су поново покренути. Поред ових активности броjна су учешћа у изради различитих стратегиjа, акционих планова у области здравства као и броjни проjекти из области епидемиологиjе, хигиjене, социjалне медицине. Улога Института у одговору на пандемиjу jе поставило нашу установу у центар овог догађаjа. Обавезе коjе jе Институт спровео у компликованим социjално-економским догађаjима коjи су додатно усложили ионако jако сложену здравствено-епидемиолошку ситуациjу узорковану пандемиjом САРС-ЦоВ-2, су биле многоброjне и врло одговорне. Представници Института су учествовали у предлагању противепидемиjских мjера и организациjи процеса вакцинациjе састављене од великог броjа активности. И поред тога што се у односу на прошлогодишњи Алфа-Вухански соj САРС-ЦоВ-2 током ове године поjавио већи броj нових соjева коjи су многоструко заразниjи, захваљуjући комбинациjи противепидемиjских мjера и вакцинациjе, нови соjеви нијесу испољили своj потпуни епидемиjски потенциjал.
• Каква jе ситуациjа са кадром у Институту, да ли вам фали епидемиолога и колико, а колико микробиолога, лабораната, с обзиром на то да знамо да сте имали одлазак неколико стручњака?
Из Института за jавно здравље Црне Горе ниjе било одлазака стручног кадра, сем уколико нијесу остварени законски услови везани за пензиjу поjединих запослених у Институту. Напротив, успjели смо да новозапосленим стручним кадром одржимо корак са пандемиjом и броjним наведеним активностима. С обзиром на то да пандемиjа траjе већ другу годину свакако да је особље коjе учествуjе у директном одговору jе већ уморно, неопходно jе поjачати кадровске капацитете што ћемо у наредном периоду и учинити.
•Колико укупно Црној Гори фали епидемиолога, посебно када су у питању овакве
здравствене кризе, епидемиjе широких размjера?
Приjе почетка пандемиjе у Институту је било запослено преко 20 епидемиолога, док су Хигиjенско-епидемиолошке службе скоро свих домова здравља имале епидемиологе. Такође, и у већини болница су имали клиничке епидемиологе. Сви они су били носиоци у надзору и реаговању на пандемиjу ковид-19 инфекциjе. Свакако да су нове прилике указале да jе неопходно што већи броj овако високоспециjализованог кадра, имаjући у виду изазове коjе ћемо, сасвим сигурно, у будућности имати.
•Шта се може очекивати у 2022. години, да ли епидемиjа може да се стави под контролу, хоће ли грађанима бити потребна четврта доза вакцине и да ли се треба плашити нових соjева?
Предвиђање даљег тока пандемиjе jе неизвјесно будући да се оваква врста здравственог изазова jавила први пут у модерноj историjи. При томе треба имати у виду шта ми сами, као грађани, можемо учинити да пандемиjа утихне. Приjе свега, потребно jе вакцинисати се са броjем доза коjе здравствене власти након стручне анализе обзнане, за сада су то три дозе. На основу анализа у наредном периоду знаћемо колико jе то доза приjе него оваj вирус сведемо на ендемиjски догађаj када ће се смањити његов биолошки потенциjал на мjеру вируса коjи има сезонски карактер. Такође, потребно се придржавати, приjе свих, основних епидемиолошких мjера: ношење маске, правилна хигиjена руку, придржавање адекватног одстоjања, избjегавање затворених простора са великим броjем особа, добра вентилациjа просториjе.
