Мјере у школама, које се тичу ношења заштитних маски, вјероватно ће бити укинуте у мају, али ће часови, судећи по очекивањима епидемилога, до краја школске године трајати по 30 минута. Гостујући у Родитељском кутку УЖИВО, удружења Родитељи, директор Института за јавно здравље Игор Галић најавио је да је моменат када ће се у школама скинути маске врло близу. Очекује да ће се то десити у мају.
- Зато инсистирамо и молимо родитеље да се још мало издржи. Уколико не буде мутација већ у мају мјесецу, када буде љепше вријеме и када просторије буду могле да се луфтирају, можемо очекивати да се релаксирају и мјере по питању маски - навео је Галић.
Коментаришући наводе родитеља да се, упркос и даље важећим мјерама, маске скоро више и не носе у школама, Галић је истакао да он нема такве информације.
Због става Министарства просвјете да ниједно дијете не може бити враћено из школе уколико не поштује епидемијске мјере дио ђака од самог старта није носио маске. Галић истиче да то што дјеца не носе маске на одмору и док су у дворишту, не искључује свсисходност ових мјера у затвореном простору.
- Другачије је преношење вируса у затвореном простору и на отвореном. То је очигледно разлог зашто и даље имамо одређени проценат обољелих, јер се мјере не примјењују. Грађани нијесу свјесни да непоштовањем мјера само продужавамо пандемију - рекао је Галић, додајући да ношење маски ником није лагодно, али без обзира како се грађани понашају, љекари ће и даље инсистирати на ономе за што сматрају да је значајно за здравље како дјеце, тако и одраслих.
Према његовим ријечима, ни маскама ни скраћеним часовима не могу се апсолутно заштитити ни дјеца ни остали грађани, већ се говори само о смањењу нивоа ризика.
- Маске су сада јако битне за дјецу због тога што се у нашој земљи генерално дјеца не вакцинишу, по препорукама НИТАГ-а јасно је прецизирано до којег узраста. Ношењем маски дјеца се штите, не само од оболијевања од ЦОВИД-а 19, већ и од других респираторних вируса. У ове двије године смо видјели да немамо велики број обољелих од других респираторних вируса, чак ни неких вируса попут овчијих богиња које су имале епидемијско ширење на локалном нивоу. То је сад заустављено и управо је то резултат ношења маски. Часови трају по пола сата баш из разлога да би смањили вријеме које дјеца бораве у затвореном простору. То је такође један од већих ризика за оболијевање, али и да би заштитили наставнике. Јако је тешко да се држе предавања и успоставља интеракција са дјецом када се носи маска. То су неки од елемената због којих је успостављен овај начин организовања наставе - објашњава Галић.
Иако је број заражених од коронавируса био у порасту управо у периоду када су дјеца била на зимском распусту, Галић тврди да то не значи да нијесу имали утицаја на ширење епидемије.
- Дјеца су прије свега у епидемијској кривој показивале све карактеристике, као и друге узрасне групе. Када су кренули у школу, након распуста, забиљежили смо, након двије до четири недјеље, пораст у броју оболијевања код особа старије животне доби од преко 65 година. То значи да су дјеца преносила вирус. Нијесмо увели мјере само да би дјеца ишла у школе, већ нам је прије свега увијек циљ да заштитимо особе старије животне доби које су ризичне групе и најосјетљивији су на вирус - рекао је Галић, преноси сајт Родитељи.ме.
Други разлог због којег су опрезно приступили начину организовања наставе и примјени мјера у школама је, како је додао, и то што нијесмо довољно упућени како ће коронавирус дјеловати на дијете које је обољело. Да би се сагледале могуће посљедице, потребне су, каже он, године.
Одговарајући на питање да ли има истине и у томе да одлука о скраћеним часовима све мање има везе са епидемијом, већ је посљедица неспремности школског система да се у кратком року врати на регуларан модел наставе, Галић је поновио да задњу ријеч о образовању даје Министарство просвјете.
- Ми ту можемо да дамо само препоруке. Десило се да је Министарство здравља преузело на себе одговорност везано за ношење маски, управо из тог разлога што смо били у проблему са временом, почињала је школска година, још увијек се није доносила званична одлука и у неким правним оквирима који су то дозвољавали, донијета је та одлука. У овом тренутку претпостављам да је јако тешко док траје полугодиште извршити измјену по питању дужине трајања часова. Истина је да док се год носе маске лагодније је да часови трају по пола сата - казао је, између осталог, Галић.
Према његовим ријечима, Институт није никада задирао у ингеренције Министарства просвјете у организационом смислу, већ су само разматрали заједно ситуацију.
Преносећи став епидемиолога, Галић истиче да пандемија још није завршена, а Црна Гора је сада у стабилној фази.
- Све остале земље које су нагло укинуле мјере а имале су велики опсег вакцинацијом као што су Данска или Аустрија, у међувремену су опет забиљежиле епидемиолошку ситуацију у узлазној путањи, са повећаним бројем хоспитализованих и преминулих. И резултат је истраживања да вакцина у овом тренутку и са овим сојем не може да заштити од оболијевања. Због тога су и уведене мјере попут ношења маски у затвореним просторијама, па и у образовним установама - рекао је Галић.
