Предсједница Управног одбора Универзитета Црне Горе (УЦГ) Рајка Глушица казала је у разговору за „Дан“ да буџет од 25.000.000 еура није довољан за рад установе, због чега ће недостајућа средства зарађивати на пројектима и пружањем услуга. Глушица најављује да ће у 2022. години бити изграђена нова зграда Филолошког факултета у Никшићу, Академије на Цетињу, дограћени објекти Архитектонског и уложено у зграду техничких факултета и библиотеку Правног факултета.
На питање како оцjењуjе рад Универзитета у 2021. години и шта jе био наjвећи изазов од када је на челу УО, наводи да је то „промјена начина рада без неправди“.
– УЦГ се у протеклоj години суочио с многим изазовима. Наjприjе jе то била смjена руководеће гарнитуре на почетку године и промjена начина рада и комуникациjе. Ново руководство jе понудило колегама и другим запосленим на Универзитету отворену и добронамjерну сарадњу засновану на међусобном уважавању и поштовању законских норми и правила, уз стално настоjање да се броjне неправде учињене у претходном периоду исправе. Атмосфера на УЦГ jе другачиjа, опуштениjа и отворениjа, без страха од губитка посла и неизвjесности због самовоље поjединаца на истакнутим функциjама. Враћа се повjерење у законито одлучивање и дjеловање, слободно се износе ставови и критичко мишљење, како и приличи академскоj заjедници. Броjни проблеми се рjешаваjу договором са заинтересованим странама, без реваншизма и дискриминациjе. Наjвећи изазов у протеклоj години био jе управо промjена устаљене матрице понашања настале усљед концентрациjе моћи у рукама jедног човjека, те враћање аутономиjе и овлашћења осталим тиjелима и органима Универзитета у складу с нормативним актима коjа се мораjу и даље унапређивати ради обезбjеђивања што веће демократичности и праведности у одлучивању и дjеловању. У велике изазове у претходноj години спада и спречавање отпуштања осам сарадника доктора наука са Филолошког факултета, као и други поjединачни случаjеви заштите наставно-научног кадра од губитка посла. У овоj првоj години управљања ново руководство, на челу са ректором, поред броjних других послова, наjприjе jе анализирало постоjеће стање на свим организационим jединицама Универзитета, па кренуло у рjешавање наjкритичниjих инфраструктурних проблема, затим изградило основе за формирање нових научних центара коjи ће знатно унаприjедити научноистраживачки рад и међународну видљивост Универзитета. Укинули смо плаћање школарине на докторским студиjама запосленим сарадницима на Универзитету и драстично смањили висину школарине на истим студиjама и тиме омогућили приступ образовању до наjвишег нивоа свим надареним и способним студентима – наводи Глушица
На питање да ли држава довољно новца издваjа за развоj високог образовања, конкретно УЦГ, каже да је и увећани буџет недовољан.
– Универзитет је сваког мjесеца, путем грантова, у текућоj години, добиjао буџетска средства у складу са одобреним буџетом за 2021. годину. Одобреним буџетом за 2021. годину исплаћуjу се бруто зараде стално запосленим и дио накнада спољњим сарадницима и клиничарима, али не и материjални трошкови пословања Универзитета. Накнаде клиничара и спољњих сарадника имаjу идентичан третман као и лична примања стално запослених, тj. УЦГ их посматра као цjелину, што значи да би се наставни процес неометано одвиjао, потребно jе обезбиjедити у складу са закљученим уговорима о раду и уговорима о ангажовању гостуjућих професора и клиничара неопходан износ средства, а коjи jе већи у односу на добиjена буџетска средства за 2021. годину. У складу с наведеним, Универзитет Црне Горе jе тражио повећање буџета за 2022. годину на износ од 25.534.603,18 еура. И таj износ, ако се одобри, ниjе довољан за све потребе Универзитета, међутим, с обзиром на стање у финансиjама државе, ми бисмо били задовољни и друге неопходне приходе тражили бисмо на проjектима, тендерима, консултантским и другим услугама коjе Универзитет у складу са законом може да обавља. Универзитет Црне Горе jе финансиjски стабилан. Неизмирених обавеза, тj. дуговања, биће на краjу текуће године првенствено због начина уговарања и фактурисања испоручених услуга, роба и радова по истеку периода на коjи се односе (осигурање запослених, вода, електрична енергиjа, лож-уље, депониjа, чистоћа, трошкови телефона и др.) – истиче Глушица.
Упитана да ли jе УЦГ потребно да се врате самофинасираjући студенти, с обзиром на недовољно
новца коjи се издваjа из буџета, она каже да њихова заинтересованост у овом домену ниjесу првенствено финансиjе.
– Оне би се ионако односиле на одређени броj студената, већ jе то жеља да изађемо у сусрет оним кандидатима коjи желе да заврше одређени студиjски програм за коjи су се опредиjелили, а нису успjели да се упишу. Често се дешава да студенти коjи су испод црте одређеног броjа примљених студената на буџету не желе да одустану од своjих тежњи и амбициjа да заврше баш таj студиjски програм. Ми смо у предлозима за
измjене постоjећег Закона о високом образовању иницирали враћање самофинансираjућих студената и
уколико те измjене буду прихваћене, омогућили бисмо упис и кандидатима коjи би плаћали своjе
школовање, што би за Универзитет, свакако, представљало додатни приход коjи би допринио побољшању
услова рада и студирања – објашњава Глушица.
На питање шта су планови за наредну годину, Глушица наводи да уколико се на Скупштини Црне Горе усвоjи предлог Закона о буџету за 2022. годину Универзитету Црне Горе ће Управа jавних радова омогућити реализациjу сљедећих капиталних проjеката: изградња комплекса обjеката Академиjе умjетности на Цетињу 900,200.00 еура, изградња Филолошког факултета у Никшићу 700.000.00 еура, реконструкциjа топлане Универзитета Црне Горе 370.200.00 еура, реконструкциjа обjекта Техничких факултета 350.200.00 еура, доградња Архитектонског факултета у Подгорици 100,000.00 еура и уређење простора библиотеке Правног факултета 100.000.00 еура. Дакле, за наредну годину jе предвиђено да се преко два и по милиона уложи у побољшање услова рада и студирања на jедином државном универзитету, што представља знатно улагање и потврду да оснивач Универзитета ̶ Влада препознаjе важност и циjени мисиjу наjзначаjниjе високообразовне и научне институциjе у Црноj Гори – каже Глушица.
Упитана да прокоментарише то што jедан броj професора на УЦГ, како се сумња, користи нелегалне моделе цитирања у научне сврхе, чиме повећава своjу видљивост у научним базама и часописима, одговара да раде на jачању академског интегритета, тj. придржавања етичког кодекса у складу с коjим треба да се понашаjу сви чланови академске заjеднице, без изузетка.
– Увjерена сам да се већина професора и сарадника на Универзитету Црне Горе понаша и ради у складу са етичким кодексом. Девиjациjе у смислу одређеног вида повреде академског интегритета дешаваjу се у сваком систему, али овдjе ниjесу правило већ слободно могу рећи изузеци. Ако се деси да неко крши етичка правила и понаша се супротно од оног што прописуjе етички кодекс, онда треба и да сноси посљедице и одговара пред Етичким одбором. С обзиром на чињеницу да су професори обично и модел понашања и узори младим генерациjама, важно jе да њихова постигнућа и успjех буду засновани на поштеном и одговорном раду – наводи Глушица.
