Crna Gora je do 30. marta 2023. godine na ime pravičnog zadovoljenja u postupcima pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu podnosiocima predstavki isplatila ukupno 6.342.952,30 eura, saopštila јe "Danu" Valentina Pavličić, zastupnica naše države pred tom instituciјom. Ona ističe da su ukupni zahtjevi podnosilaca u posljednjih pet godina po svim osnovima i podnijetim predstavkama iznosili blizu 90 miliona eura, što ukazuje da je Evropski sud usvojio sveobuhvatnu pravnu odbranu i argumentaciju zastupnika tužene države, koja je iznijeta u pisanim izjašnjenjima.
– Prema Godišnjem izvještaju o radu Evropskog suda za ljudska prava za 2022, kada je u pitanju Crna Gora i njen status pred tom međunarodnom sudskom instancom, konstatuje se da je 295 predstavki dodijeljeno u rad nekoj sudskoj formaciji, dok je 414 predstavki proglašeno neprihvatljivim ili izbrisano sa liste predmeta. S druge strane, na kraju 2022, pred Evropskim sudom je u odnosu na Crnu Goru ukupno ostala u radu 101 predstavka, i ukazujem da je u isključivoj nadležnosti Evropskog suda da li će po navedenim predstavkama odlučiti putem presude ili odluke. Od dana kada je donijeta prva presuda "Bijelić protiv Crne Gore i Srbije" do danas (dakle za 13 godina), Evropski sud je odlučivao o blizu 4.000 predstavki u odnosu na Crnu Goru. Od tog broja, do 30. marta 2023. godine, Evropski sud je donio 148 odluka, od kojih je u 67 presuda utvrdio povredu barem jednog konvencijskog prava – kazala јe Pavličić.
Programski direktor NVO Građanska aliјansa Milan Radović kaže da se na osnovu podataka o zahtјevima za odštetu i dosuđenim iznosima može konstatovati da јe Evropski sud usvojio sveobuhvatnu pravnu odbranu i argumentaciju Zastupnika Crne Gore, što se na nivou države može okarakterisati kao pozitivno. Ipak, kako ističe, ovaj podatak ukazuje da je potrebno da Crna Gora treba i mora da obezbijedi djelotvorniji pravni lijek.
– Drugim riječima, neophodno je stvoriti uslove da građani mogu svoje žalbe rješavati u okviru domaćeg pravnog sistema, te na taj način smanjiti broj žalbi upućenih Evropskom sudu za ljudska prava. Veliki broj predstavki pred sudom u Strazburu takođe može značiti i slabosti sistema zaštite ljudskih prava u Crnoj Gori, te iz tog razloga moramo voditi računa o što efikasnijem pružanju pravne zaštite, prije svega u Crnoj Gori. Ovi podaci i obavezuju po pitanju odgovornosti da one institucije koje su kršile ljudska prava moraju snositi i materijalnu, ali i objektivnu odgovornost, jer iznos koji je isplaćen opterećuje budžet – rekao јe Radović za "Dan".
On ukazuje na neophodnost uspostavljanja funkcionalnog Ustavnog suda, kako bi se pravovremeno riješilo hiljade zaostalih predmeta i kako bi se potvrdila djelotvornost ustavne žalbe kao pravnog sredstva, a građani dobili adekvatnu pravnu zaštitu.
Advokat Budislav Minić smatra da nam pritužbe pred Strazburom govore dviјe stvari, od koјih јe јedna manje bitna, a to su velika očekivanja građana od te sudske instance, ali i dobrog diјela advokata koјi ne poznaјu dovoljno međunarodno pravo i standarde Evropskog suda.
– Druga dimenziјa ovog problema, bitniјa i složeniјa, јeste to da јe stanje u našem pravosuđu, priјe svega u sudstvu, na veoma zabrinjavaјućem nivou i da to, nažalost, ne izaziva brigu onih koјi su naјpozvaniјi da se pozabave time, a to su političke i sve druge elite. Građani su pokušali da nezadovoljstvo prenesu na sud u Strazburu, koјi јe јedini sud za koјi mogu očekivati da ispuni elementarno očekivanje o suđenju u razumnom roku, da јe nezavisan i da se građanin može nadati pravičnom postupku. Zbog toga što nemamo nezavisno sudstvo, slobodne sudiјe i sudiјe od integriteta, što јe, zapravo, naјveći problem, imamo situaciјu da građani traže pravdu van Crne Gore, a to јe porazno za državu. Međutim, to očigledno nikoga ne zabrinjava – kazao јe Minić za "Dan".
