Чланице Тужилачког савјета, државне тужитељке Ђурђина Нина Ивановић и Сања Јовићевић изнијеле су издвојено мишљење поводом јучерашње одлуке Тужилачког савјета да се констатује престанак функције државним тужиоцима. Оне су изнијеле правни став у односу на примјену члана 103, тачка 3 Закона о државном тужилаштву, јер игнорисање правних норми, како наводе, има само једну директну посљедицу - а то је да се право на старосну пензију из Закона о пензијском и инвалидском осигурању претвори у обавезу.
Саопштење преносимо интегрално:
Остајући доследне ставовима државно тужилачке организације и ставовима Удружења државних тужилаца исказаним у предлогу за оцјену сагласности одредаба Закона о измјенама и допунама Закона о државном тужилаштву са Уставом и потврђеним међународним уговорима и заступајући закључке са проширене сједнице Врховног државног тужилаштва одржане 16. фебруара 2022.године, те својим професионалним ставовима, на данашњој сједници Тужилачког савјета нисмо подржале одлуку да се констатује престанак функције државним тужиоцима који, на основу достављеног дописаФонда ПИО наводно испуњавају услове за остваривање права на старосну пензију.
Као државни тужиоци обавезни смо да се придржавамо Устава и закона. Сходно одредби чл.9 Устава Црне Горе саставни дио унутрашњег правног поретка чине потврђени и објављени међународни уговори и опште прихваћена правила међународног права, који имају примат над домаћим законодавством и непосредно се примјењују када односе уређују другачије од унутрашњег законодавства. Право на старосну пензију у смислу чл.17 Закона о пензијском и инвалидском осигурању је лично „право", а не „обавеза" и оно се остварује на захтјев осигураника. Нижа таросна граница у погледу стицања права на старосну пензију за осигуранике жене (64) године у односу на мушкарце (66) представља једну врсту позитивне мјере у односу на жене, јер им даје могућност да право на старосну пензију могу остварити у млађој животној доби у односу на мушкарце.
Сада, одлуком Тужилачког савјета се та повољност коју имају жене код стицања права на старосну пензију, претвара у обавезу престанка функције, јер се припадност полу користи као негативна мјера којом се женама прекида функција, што је својеврсно кажњавање носилаца тужилачке функције по полној припадности. Истовјетна је ситуација и са примјеном одредбе чл.18 истог закона, по којој се право на бенифицирани радни стаж, као позитивна мјера према одређеној категорији лица која им даје право да могу тражити ранији одлазак у пензију, сад претвара у императивни основ за престанак функције државног тужиоца, па сматрамо да нису испуњени услови ни за констатовање престанка функције Главном специјалном тужиоцу. Исти став имамо и у односу на чл.17 ст.2 наведеног закона.
У односу на конкретну одлуку Тужилачког савјета да констатује престанак функције државним тужитељкама, које имају најмање 15 година стажа осигурања, из ражлога што су навршиле 64 године живота и што су жене, иако нису поднијеле захтјев за остваривање права на старосну пензију, преставља правно насиље и флангратно кршење Уставног начела забране сваке посредне или непосредне дискриминације по било ком основу - чл.8 Устава и кршење одредаба чл.2 ст.2 и ст.3 Закона о забрани дискриминације.
Таква одлука у директној је супротности са чл.14 Европске конвенције о Ијујдским правима и Протоколом бр.12 уз Европску конвенцију, те у супротности са Конвенцијом о елиминисању свих облика дискриминације жена из 1981.године. У односу на стицање услова за остваривање права на старосну пензију Главном специјалном тужиоцу, обавјештење достављено од Фонда ПИО је нејасно и непрецизно и не садржи ваљане податке у смислу чл.61 Закона о пензијском и инвалидском осигурању, посебно имајући у виду чињеницу да се управо у вези кључних чињеница неопходних за утврђивање стицања услова за остваривање права на старосно пензију воде управни поступци пред Фондом ПИО и Министарством одбране.
Потврду наших ставова налазимо у бројним пресудама Европског суда за људска права у Стразбуру и Европског суда у Луксембургу. Примјера ради, упућујемо на одлуку Европског суда за Ијудска права која се односи на случај када је Мађарска покушала да снизи старосну границу за одлазак у пензију судија, тужилаца и нотара гдје је Европски суд закључио да то представља неоправдану дискриминацију по старосној доби. У пресуди Европског суда правде у предмету Комисија против Пољске, у параграфу 136 наведено је: да је Република Пољска Законом којим је увела различиту старосну границу за пензионисање мушкараца и жена судија редовних судова и Врховног суда или јавних тужилаца прекршила своје обавезе из чл.157 Закона Европске Уније.
Сувише су неозбиљне и правно неутемељене и апсолутно немају упориште у принципима владавине права, наводна оправдања доносиоца данашње одлуке Тужилачког савјета да се државним тужиоцима морао констатоват престанак функције „јер тако пише у закону". Постављамо питање: зашто се игноришу одредбе Устава, одредбе Европских конвенција и ставови Европског суда за Ијудска права, а обавезни смо да радимо по
Уставу и знамо да потврђени и објављени међународни уговори и опште прихваћена правила међународног права имају примат над домаћим законодавством и непосредно се примјењују када односе уређују другачије од унутрашњег законодавства.
Примјена законске одредбе чл.103 Закона о државном тужилаштву, при игнорисању наведених правних норми које имају вишу правну снагу од закона, има само једну директну посљедицу, а то је да се право на старосну пензију из Закона о пензијском и инвалидском осигурању претвори у обавезу и да државним тужиоцима престане функција, при чему државним тужитељкама функција престаје раније него државним тужиоцима, јер су различитог пола.
Став који је заступала већина чланова Тужилачког савјета, да се закон мора примијенити „какав год да је" оспоравали смо језичким, телеолошким, логичним и системским тумачењем одредбе чл.103 Закона о државном тужилаштву, о чему смо изнијеле своје правне ставове поткријепљене правном документацијом. Потврда нашег става да се у тумачењу и примјени ове законске норме, осим наравно Устава, морала примијенити
Европска конвенција о људским правима, нарочито на начин којим се не крши забрана дискриминације, садржана је у Пресуди Европског суда за Ијудска права у Стразбуру у предмету Пударић против Босне и Херцеговине. Ставови из ове пресуде управо су истицани на јучерашњој проширеној сједници Врховног државног тужилаштва, као ставови које смо дужни да поштујемо у тумачењу и примјени закона.
На основу свега изнијетог сматрамо да ће примјена спорне законске норме, пуким језичким тумачењем, довести до дискриминације државних тужилаца на основу пола и до дискриминације професије. Кршење права и начела Конвенције о људским правим и Устава ЦГ могло би довести до обавезне накнаде материјалне и нематеријалне штете.
Чланови Тужилачког савјета
Државне тужитељке
Ђурђина Нина Ивановић
Сања Јовићевић
