Учешће дијела црногорских помораца у кријумчарењу наркотика оставља озбиљне посљедице по све поморце, али и по друштво и државу, а рјешавању овог проблема потребно је приступити кроз сарадњу помораца са институцијама надлежним за поморство и образовање, полицијом, судством, тужилаштвом и цивилним сектором.
То је закључено на панел дискусијама „Компас: Учешће црногорских помораца у кријумчарењу наркотика“ које су одржане у Бару и Котору. Дискусије је организовао НВО Јувентас уз подршку Глобалне иницијативе за борбу против транснационалног организованог криминала.
Координатор пројекта и савјетник у Јувентасу Мићан Андријашевић подсјетио је да је у посљедњој процјени опасности од тешког и организованог криминала у Црној Гори наведено да је шверц дроге главни бизнис криминалних група.
„Јавности је познато да је управо у тим активностима учестовао и један дио црногорских помораца, што оставља озбиљне посљедице по цијелу поморску популацију, али и по црногорско друштво и државу.“ , казао је Андријашевић.
Циљ ових панел дискусија је, како је рекао, отварање дебате о „овом важном, а занемареном питању“.
„Иако се негдје већ говори о овоме у поморским круговима и институцијама, још увијек као друштво не дајемо јединствен одговор на овај проблем, како бисмо помогли поморцима.“, тврди Андријашевић.
Он објашњава да је циљ пројекта „Компас“ јачање капацитета, интегритета и отпорности будућих помораца, односно ученика/ца средњих поморских школа и студената/киња поморских факултета,
Инспектор Иван Јовић из Одсјека за борбу против кријумчарења дрога, рекао је да оперативна сазнања и други подаци указују да се црногорски држављани баве кријумчарењем и организованим кријумчарењем опојне дроге кокаин, која иде из Јужне Америке у земље Западне Европе.
У току 2019. и 2020. године, заплијењено је око 28,5 тона кокаина у случајевима у којима су учествовали црногорски држављани.
“Управа полиције ће уложити све напоре да очува углед и традицију поморске професије у Црној Гори, по којима је вјековима препозната и да се јасно покаже да се ради о појединчаним случајевима. Ова тема захтјева превентивно дјеловање свих субјеката”, истакао је Јовић на панел дисксију у Бару.
Новинарка „Вијести“ Јелена Јовановић је поручила младим будућим поморцима да је много часније и паметније радити то за шта људи уче и школују се, а не “шуровати са криминалом”.
Апеловала је да буду далеко од свега тога, наводећи да сваки поморац који уђе у тај свијет, уколико преживи, проживљава тортуре и “нема тог новца за који неко може да купи ваш и мир ваше породице, нити то треба да дозволите”.
“Вјерујем да уколико се довољно укључимо, можемо да исправимо будућност ове државе да не будемо препознати у свијету као шверцери кокаина са далеких дестинација, што нас прати деценијама. Прво смо били препознати по шверцу цигарета, па по крађама на ратиштима околних држава, а сад већ имамо примат у превозу кокаина из јужноамеричких држава”, рекла је Јовановић.
Сарадник у настави на Факултету за поморство и туризам у Бару и директор МСЦ компаније за Црну Гору Далибор Пелевић, казао је да се кријумчарењу дроге мора стати на пут.
Сматра да је изузетно лоше што су црногорски поморци укључени у кријумчарење дроге, нарочито узимајући у обзир величину државе и број становника.
Позвао је све који имају информације о кријумчарењу дроге да анонимно путем „спеак-лине“ на сајту МСЦ компаније пријаве случај.
Представница Специјалног државног тужилаштва (СДТ), Сања Јовићевић је говорећи на панел дискусији у Котору истакла да је све већи број помораца који се појављују као извршиоци кривичног дјела кријумчарење дроге.
“За кривично дјело стварање криминалне организације за организатора је прописана казна затвора у трајању од три до 15 година, за припадника те криминалне организације од једне године до 10 година затвора, а за кривично дјело кријумчарење дроге запријећена је казна затвора од двије године до 10 година”, навела је Јовићевић.
Сматра да тужилаштво може да пружи допринос тако што ће бити проактивно, размијенити искуства, знање и податке са релевантним учесницима у пројектима.
Декан Поморског факултета у Котору Шпиро Ивошевић, рекао је да се кроз образовни процес студенти упознају са инцидентима у поморству, који су се десили како са аспекта сигурности, тако и са аспекта безбједности, нарочито имајући у виду оно што се дешава посљедње двије деценије, а то су пиратство, тероризам, кријумчарење и илегална миграција.
Највећа посљедица коју кријумчарење наркотика оставља, како сматра Ивошевић, је губитак репутације црногорског поморца.
“Трудимо се да, подижући свијест нашим студентима, нашим поморцима, скренемо пажњу на све што није добро и што негативно утиче на имиџ институције, друштва и државе. Неспорно је да имамо хиперпродукцију поморског кадра посљедњих десет година. На то ми са Поморског факултета не можемо да утичемо и неки други органи о томе треба да воде рачуна”, казао је Ивошевић.
Истакао је да су студенти Поморског факултета као стручњаци тражени, а критеријуми за завршетак студија су строги.
“30 до 40 одсто је оних који факултет заврше у року од три године, а 50, 60 одсто заврши у року од пет или шест година. На Факултету се тудимо да афирмативно промовишемо поморство, традицију црногорског поморства, традицију црногорског поморца, традицију институције и црногорске заставе”, казао је Ивошевић.
Професорица на Поморском факултету Татијана Длабач, истакла је да се професори на Факултету труде да студентима прво покажу шта значи бити добар човјек.
“Трудимо се да усадимо образац свега онога како треба будући поморац да се понаша. У образовном процесу треба да су људи који ће бити примјер онога што студенти желе да буду”, рекла је Длабач.
