Експерт за заштиту људских права и заштиту слобода Раденко Лацмановић казао је да са жаљењем, након већ 12 година од усвајања Закона о заштити података личности, али и потписивања различитих међународних конвенција о заштити људских права и слобода и права дјеце, мора да констатује да су некима од заштите приватности и права дјетета много битније сензације и наводно изазивање емпатије према најмлађима у Црној Гори.

– Оно што посебно забрињава јесте што, поред неодговорних појединаца који објављују поједине снимке на друштвеним мрежама, то слиједе и поједини медији. Апелујем и на грађане Црне Горе да схвате значај права на заштиту личних података и приватности, а апелујем и на медије. Посебно желим да апострофирам да није право јавности да зна појединачне судбине неког од наших најмлађих суграђана, оно што би било интересантно грађанима јесте како се државни органи односе према одређеним појавама а не конкрентним случајевима – казао је Лацмановић.

Стога он још једном апелује на медије да се суздрже од објављивања личних података као што су фотографије, видео-снимци, имена родитеља и слично.

– Такође, указујем да у Црној Гори још није успостављено право заборава на интернету, тако да оној дјеци чији су снимци објављени у конкретном случају могу остати тешке последице и након одређеног периода. Сјутра када буду зрели људи, када се буду формирали као личности, многи могу пронаћи те снимке и искористити их против њих. Може се отежати живот и на студијама, приликом запошљавања, ступања у брак и слично. Социјална инклузија може им бити отежана у доброј мјери. Закључујем да на овај начин објављивање снимака нико не добија ништа, а породица и дјеца много губе - каже експерт за заштиту људских права.

Истиче да разумије да можда неко жели да на овај начин, невјерујући државним органима и институцијама, изврши додатан притисак на њих али то не оправдава такве поступке јер је штета много већа од могуће користи.

– Дјеца не бирају ни породични амбијент, нити средину у којој ће одрастати, али немојмо ми да будемо ти који ће их отјерати из ове средине и отежати њихово одрастање –казао је Лацмановић.

На питање да ли се ради о кривичном дјелу истакао је да се ради о неовлашћеном снимању.

– Ради се о неовлашћеном снимању, а дефиницију кривичног дјела могу дати надлежни државни органи. Због тога би требало да се надлежни органи тиме позабаве. Могу рећи да је очигледно неовлашћено снимање и да се ради о неодговорном снимању и објављивању таквих података на друштвеним мрежама. Не можемо државне органе увијек изложити притиску приликом одлучивања у оваквим предметима, а не прихватити ризик за оне који могу бити предмет или жртва таквих снимака – закључио је Раденко Лацмановић.