Предсjедница фондациjе Банка хране Марина Медоjевић казала jе да jе сваки четврти Црногорац без посла. Она jе подсjетила да податак да jе броj незапослених 30. jуна био 55.703, истичући да таj податак обухвата само лица коjа су регистрована код Завода за запошљавање Црне Горе.
- Међу онима коjи нису на евиденциjи, налазе се незапослени, а коjи се не jављаjу на ЗЗЗ jер им jе понуђена таква опциjа од стране те установе. Прихватили су jе jер су изгубили повjерење да ће им бити пружена шанса за запослење. Некима jе сугерисано да реално не могу радити, имаjу малу дjецу, болесни су или су у годинама у коjима се тешко налази посао па су jе прихватили - навела jе она.
Према њеним риjечима, дуже од двиjе године посао чека 29.000 грађана.
- На бироу рада дуже од 20 година чека 372 незапослена од коjих су 145 жене. У Завода за запошљавање кажу да ниjе у њиховоj надлежности питање увиђења неког вида накнаде за незапослене посебно оне дугогодишње с обзиром на то да сигурно неће бити у прилици да евентуално добиjу пензиjу. Ми питамо Владу односно ресорно министарство, jесу ли они адреса коjа ће дати оваj одговор? Држава мора наћи начин да барем по jедног човjека из породице коjа живи у лошим материjалним условима запосли, како би прекинуо даље пропадање и сигурну глад - сматра она.
Медоjевић jе казала да jе епидемиjа коронавируса показала да неолиберализам стоjи на климавим ногама и да тржишта, без jаке интервенциjе државе, не могу сама риjешити проблеме с коjима се суочаваjу.
- Можемо се запитати да ли jе наша држава могла урадити нешто више да се сачуваjу радна мjеста jер као последицу корона кризе смо изгубили око 21.000. Да ли jе урадила све да заустави мегаломански раст циjена хране? Од маjа 2020. до маjа 2021. године дошло jе до повећања циjене уља за 124 одсто, шећера 57 одсто, горива, хљеба - истакла jе Медоjевић.
Она jе додала да су се обистиниле проjекциjе Свjетске банке да у Црноj Гори као посљедицу пандемиjе може упасти у сиромаштво између девет и двадесет хиљада људи.
- Видjели смо да без ангажовања државе циjене дивљаjу а посебно jе важно истаћи да се ради о основним животним намирницама и очувању егзистенциjе великог броjа становника Црне Горе коjи живи у немаштини. Ако имамоТакс Фри гориво за jахте у транзиту тj. дизел гориво и уље без пореза, такси и акциза а држава грађанима узима на литар горива 0,84 еура по литру, питамо зашто не можемо ослободити оптерећења државе на исти начин, за основне животне намирнице, хигиjенска средства и храну и пелене за бебе, барем за социjално угрожене становнике Црне Горе - навела jе Медоjевић.
Она jе напоменула да су људи у тешком положаjу, да систем многе од њих не препознаjе као такве и да за њих помоћи нема.
Подсjећа да у Црноj Гори постоjи социjални картон гдjе jе све дигитализовано и у електронскоj форми, тако да би, поручуjе, било релативно лако увести привремене измjене тj. до окончања кризе, у систему социjалне заштите и превазићи проблеме.
- Монстат процjењуjе да за минималну потрошачку корпу за четворочлану породицу морамо имати око 650 еура, од чега треба 280 еура издвоjити за храну. Невелик jе броj породица у Црноj Гори коjи могу да издвоjе таj минимални износ за голо преживљавање и зато мора држава под хитно да реагуjе и спашава људе од немаштине коjа им свакодневно приjети - нагласила jе Медоjевић.
