Црна Гора ове године слави 16 година од обнове независности, али саговорници "Дана" оцјењују да више разлога за весеље имају тајкуни који су преко деценију и по користили државу, али и функционери који су вишеструко стамбено збрињавани, док су сиромашни постајали још сиромашнији.
У прилог томе говори и податак да је броj незапослених лица на крају 2006. био 38.876, а данас је порастао на 50.552. Корисници социјалних давања су за 16 година добили повећање социјалних давања за свега десетак еура, а о којим тачно износима се ради и колики је број корисника 2006. и данас нисмо успјели да сазнамо пошто нам Министарство рада и социјалног старања није доставило податке. Социјална давања сада износе од 70 до 130 еура.
УНИЦЕФ је у својим истраживањима указао да је свако треће дијете у нашој држави сиромашно. У општој популацији, подаци од прије пандемије, показују да се тада сваки четврти грађанин Црне Горе (24,5 одсто) суочавао са ризиком доходовног сиромаштва. То jе наjвећа стопа међу свим чланицама ЕУ и земљама региона. Све у свему, просjечна особа у Црноj Гори има 46 одсто већу вjероватноћу да буде у ризику од сиромаштва него просjечна особа коjа живи у Европској унији.
– Стопе сиромаштва значаjно варираjу зависно од локациjе, узрасне групе, статуса запослења и етничког пориjекла. На сjеверу Црне Горе стопа сиромаштва (41,2 одсто) значаjно jе већа него у средишњем (16,6 одсто) и jужном региону (19,9 одсто). Алармантан jе податак да се свако треће диjете у Црноj Гори (33,7 одсто) суочава с доходовним сиромаштвом, па jе тиме ова узрасна категориjа рањивиjа од било коjе друге – указао је УНИЦЕФ.
Предсједница Банке хране Марина Медојевић оцјењује за "Дан" да Црна Гора не ради ништа на превенциjи сиромаштва, а мало тога за оне коjи у сиромаштву живе.
– Од стицања независности па до данас социjална помоћ се ниjе повећала више од десетак еура, а броj сиромашних и оних коjи се налазе у зони сиромаштва jе драстично повећан. Умjесто да своjу кућу уређуjемо по мjери људи коjи у њима живе, ми смо се трудили да она буде сигурна лука шверцера дувана и наркотика. Ко се ниjе уклапао у модел Колумбиjе на Балкану био jе оспораван, прогоњен, а радно мjесто ниjе могао добити или га задржати. Данас имамо армиjу незапослених, по званичноj статистици 50.500, коjа jе у сваком случаjу нижа од реалне jер у овом броjу нема оних коjи се не приjављуjу на биро сваких 40 дана. Имамо око 50.000 корисника разних видова социjалне помоћи (од коjе се не може живjети jер су понижаваjуће ниска и показуjу небригу државе за наjрањивиjе), 63.000 пензионера jе са примањима нижим од 300 еура од коjих ни терапиjу коjу им љекари даjу не могу купути као и 3.300 старачких домаћинстава коjе мораjу преживjети мjесец дана са 100 еура – упозорава Медојевић.
Она истиче да наjвећи броj срећника коjи има посао ради за минималну плату коjа се у тренутку повећања учињела као нада за бољи стандард грађана али коjа jе своjу битку брзо изгубила услед великог раста циjена и пада куповне моћи. Сматра да су проблеми становника Црне Горе за креаторе и носиоце jавне политике неинтересантни.
– Имаjу они своjих "проблема", како се смjестити у 4.200 службених аутомобила, како набацити преко плате jош коjе примање у виду чланства у разним комисиjама, одборима и слично. Такође, држава је стамбено збрињавала функционере и то по неколико пута, али су заборавили на социјалне станове за угрожене, упозорава Медојевић.
Према ријечима Инес Мрдовић из Акције за социјалну правду, послиjе 16 година независности и даље jе jедна константа – Црна Гора jе далеко од државе социjалне правде.
– У ових 16 година у Црноj Гори jе мало постигнуто да се побољша социjални положаj грађанина. Док су привилеговани поjединци, таjкуни, али и функционерско-политичка класа, добили већину тога (на леђима свих нас), грађанину су остаjале мрвице. Поражаваjуће jе да социjално угрожени годинама буду у "запећку" и да су буквално на "линиjи сиромаштва"– сматра она.
Бивши државни секретар у Министарству финансија и социјалног старања Јанко Одовић каже да је 42. Влада, на чијем је челу био Здравко Кривокапић, за само годину и по, урадила више за грађане и смањење сиромаштва, него све претходне Владе приjе ње заjедно.
– Бивши министар финансија и социјалног старања Милоjко Спаjић, идеjни творац програма "Европа сад" коjим су запослени коначно добили мало достоjанствениjе зараде и то за око 30 одсто повећане. Поред тога, увели смо дjечjи додатак за сву дjецу до шест година, а затим и за сву дjецу до 18 година од 1. октобра, обезбиjедили бесплатне уџбенике за све основце, 2021. године повећали старачке накнаде на 102 еура, увели ваучере коjи су намиjењени грађанима у стању социjалне потребе коjи ће у вриjедности од 30, 50 и 100 еура моћи да купе робу у тоj вриjедности, повећали минималне зараде на 450 еура, укинули доприносе за здравствено осигурање, повећали просjечну зараду са 530 на 700 еура, увели неопорезиви дио бруто зараде од 700 еура, прогресивно опорезивање зарада, смањење пореског оптерећења на зараде, са садашњих преко 39 одсто на 20,4 одсто, увећана је и минимална пензиjа на 200 еура, вратили надокнаде мајкама – наводи између осталог Одовић.
Он истиче и да су за годину и по обезбиједили социјалну правду за бивше раднике из рударско металског сектора, повећали плате у здравству и просвјети, а Фонду пензиjског и инвалидског осигурања повећана су средства за осам милиона.
