Шеф Свјетске здравствене организације (СЗО) за Црну Гору Мина Брајовић поручила је да креирање вакциналне политике и дефинисање програма имунизациjе спада у ингеренциjе националних здравствених власти. Нагласила је да се очекуjе да се националне власти и креатори здравствене политике руководе аргументима утемељеним на научним доказима о бенефитима и безбjедносном профилу вакцина, као и да о томе у континуитету комуницираjу са грађанима како би се генерисало повjерење грађана у процес вакцинациjе и обезбиjедио оптималан обухват вакцинациjом.
– Уколико ови напори не даjу очекиване резултате, разматрање строжих регулаторних мjера из перспективе етичке оправданости реална je опциjа и разумљив потез. Као и приликом доношења других одлука, важно jе да се одлука о обавезноj вакцинациjи донесе на темељу научних доказа у транспарентном, правичном процесу коjи ниjе дискриминаторан. За сада, СЗО не подржава обавезну имунизациjу против ковида-19. Сматрамо да jе дjелотворниjе радити на већоj и бољоj информисаности и просвиjећености грађана кроз интензивну кризну комуникациjу и осугуравању адекватне снадбиjевености вакцинама коjе ће свима бити jеднако доступне. Такође, остао jе непромиjењен став СЗО да потврда о вакцинациjи не може и не треба да буде услов за учешће у међународном саобраћаjу – казала је у изјави за "Дан" Брајовићева, одеговарајући на питање да ли у Црној Гори треба увести обавезну вакцинацију против короне.
Поручује да није неуобичаjено да националне власти прописују као обавезне одређене мjере или понашања у циљу заштите добробити и здравља грађана.
– Такве мjере могуће jе оправдати са етичког становишта будући да су од круциjалног значаjа за заштиту здравља и добробити чланова заjеднице. Будући да такве мjере нериjетко намећу ограничења права и слобода поjединаца, неопходно jе тежити баланс између заштите здравља и индивидуалних права и слобода. У сваком случаjу, обавезну вакинациjу треба разматрати као опциjу само уколико jе нужна и сразмjерна остваривању jавноздравственог циља. Уколико jе остваривање таквог jавноздравственог циља попут успостављања колективног имунитета могуће остварити са мање рестриктивним мjерама у односу на обавезну вакцинациjу, не би било етички прихватљиво да се вакцинациjа уведе као обавезна. Увођење обавезне вакцинциjе може се разматрати као опциjа само уколико би резултирала значаjно бољим проспектима за спречавање повећаног ризика оболиjевања и умирања и/или без сумње промовисала неспорне jавноздравствене бенефите. Jеднако jе важно да одлуке о обавезноj вакцинациjи почиваjу на подацима и доказима коjи говоре у прилог безбjедности и дjелотворности вакцина, као и да су вакцине jеднако доступне – изјавила је Мина Брајовић.
Наглашава да је у пракси обавезна вакцинациjа за општу популациjу рjеткост.
– Вакцине jесу моћно оружjе у борби против пандемиjе. Исто тако, чињеница jе да смо са сваком администрираном вакцином на корак ближи повратку у нормалу, али вакцинациjа ниjе и jедина мjера у борби против пандемиjе. Неопходно jе одговорно понашање свих, на свим нивоима у сваком тренутку у смислу поштовања препоручених jавноздравствених и рестриктивних мjера – закључује Брајовићева.
