Министарство јавне управе, дигиталног друштва и медија остварило је најбољи учинак у примјени антикорупцијских мјера, 76,4 одсто, а најмањи Управа прихода и царина (УПЦ) - 10,5 одсто.
То је саопштено на догађају Интегритет на дјелу, који је организовала Агенција за спречавање корупције (АСК), а на којем је представљен учинак органа државне управе и социјалне и дјечје заштите у примјени антикорупцијских мјера. АСК је тај догађај организовао у сарадњи са Канцеларијом за европске интеграције и УНДП, уз подршку Амбасаде Норвешке.
- За потребе индекса, Агенција је развила Методологију за процјену примјене антикорупцијских мјера, у консултативном духу и сарадњи са представницима државних органа и институција социјалне и дјечје заштите, а на принципима методологије коју спроводи Комисија за антикорупцију и грађанска права Кореје- каже се у саопштењу.
Из АСК-а су објаснили да је сврха методологије да процијени да ли органи власти спроводе антикорупцијске мјере, да ли је примјена довела до одређене промјене, али и да подстакне органе власти да буду проактивни приликом планирања и примјене антикорупцијских мјера.
Агенција је, како су навели, мјерила да ли 63 органа власти спроводе антикорупцијске мјере које произилазе из законских обавеза, са фокусом на законе о спречавању корупције, о управљању и унутрашњим контролама и о слободном приступу информацијама, као и оне које не произилазе из законских обавеза, али могу унаприједити интегритет њиховог рада.
Из АСК-а су додали да су све прикупљене информације у току процеса провјерене и усаглашене са органима, након чега су институције рангиране. Према њиховим ријечима, такав приступ даје снажан легитимитет том процесу и охрабрује Агенцију да користи тај алат у будућности у борби против корупције.
Из АСК-а су обајаснили да индекс процјене испитује ефекат спровођења антикорупцијских мјера и подстиче органе власти да буду проактивни приликом планирања и примјене антикорупцијских мјера.
- Учинак је мјерен у успостављању институционалних механизама за управљање ризицима од корупције, унутрашњу контролу, за доступност информација о раду, професионално поступање запослених, подизање свијести запослених о етици и интегритету и спречавање сукоба интереса, односно јачање етичке културе“- каже се у саопштењу.
Из АСК-а су рекли да индекс антикорупцијских мјера у систему државне управе износи 45 одсто, а у систему социјалне и дјечје заштите 41 одсто. То, како су навели, указује да има простора за унапређење у оба система у планирању и примјени антикорупцијских мјера.
Из Агенције су казали да су оба система најуспјешнија у стварању услова за примјену прописа за спречавање корупције, док најмањи учинак остварују у стварању етичке културе. Како су навели, када је систем социјалне и дјечје заштите у питању, најбоље рангирана институција је Дневни центар Подгорица - 71,5 одсто, док најмањи учинак има Центар за социјални рад за општине Плав и Гусиње - 16,7 одсто.
-Када су у државни органи у питању, најбољи учинак је остварило Министарство јавне управе, дигиталног друштва и медија - 76,4 одсто, а најмањи УПЦ - 10,5 одсто. Процјена је, како су рекли из АСК-а, указала да је потребно јачати унутрашње контроле, механизме за откривање и пријаву корупције, етично и професионално поступање, односно подизање свијести запослених о етици и интегритету, као и управљање људским ресурсима.
Директорица АСК-а Јелена Перовић поручила је да та институција, која прати доношење и спровођење планова интегритета, као једног од кључних антикорупцијских механизама, континуирано подржава органе власти.
Она је навела да о оствареном заједничком напретку свједочи податак у извјештају ОЕЦД-а о конкурентности земаља Западног Балкана. Тај извјештај, како је казала Перовић, објављен је средином прошле године и у њему је наведено да Црна Гора има најнапреднији систем подршке и прац́ења планова интегритета у региону са оцјеном 4,5 од могућих 5.
- И поред позитивних и охрабрујућих трендова, Агенција препознаје простор за јачање интегритета органа власти, што потврђује и развијање Методологије за процјену примјене антикорупцијских мјера- каже се у саопштењу.
Амбасадор Норвешке у Београду Јøрн Ерлинг Гјелстад казао је да, иако Црна Гора има добар законодавни оквир у борби против корупције, процјена примјене антикорупцијских мјера указује да постоји број законских процедура које органи власти не примјењују конзистентно.
Главна преговарачица Зорка Кордић рекла је да су за успјех у преговарачком процесу од суштинског значаја синергија дјеловања све три гране власти.Она је навела да је за успјех суштински значајно и развијање конкретних механизама и алата за примјену законодавног оквира, који у пракси омогућавају да црногорска администрација добро функционише у корист грађана.
- Као што је за свеукупну реформу правосуђа и сузбијања корупције важан системски одговор цјелокупног друштва и све три гране власти, тако је за успјешно напредовање према чланству у ЕУ кључно заједничко дјеловање свих наших институција и партнера- казала је Кордић.
Она је захвалила Влади Норвешке што у континуитету већ пет година подржава пројекат јачања капацитета за убрзану интеграцију Црне Горе у ЕУ, а који Канцеларија за европске интеграције имплементира у сарадњи са УНДП. Стална представница УНДП-а у Црној Гори Даниела Гашпарикова истакла је да је додатна вриједност овог процеса у томе што је подстакао пилот институције да унаприједе механизме за спречавање корупције.
Она је рекла да ће налази процјене бити од користи Министарству финансија и социјалног старања за даље унапређење система унутрашњих финансијских контрола.
- Такође, Агенција за заштиту личних података и слободан приступ информацијама сада има налазе који ће јој омогућити да ради са институцијама на испуњавању њихових обавеза у погледу објављивања и ажурирања одређених информација у складу са Законом- додала је Гашпарикова.
Методологија је развијена у оквиру пројекта Јачање капацитета за убрзање приступања Црне Горе Европској унији, који финансира норвешко Министарство спољних послова, а спроводи УНДП у сарадњи са Канцеларијом за европске интеграције и Генералним секретаријатом Владе.
