Osobe sa invaliditetom već mjesecima ne mogu dobiti nove lične karte, te samim tim ni ostvariti brojna prava, kao što je recimo primanje penzije, jer Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) na teren ne upućuje ekipu koja treba da slika ta lica, kako bi im se uradili identifikaciona dokumenta.
U vezi sa tim problemom, iz MUP-a prethodnih dana nijesu odgovarali.
Sa takvim problemom suočila se Podgoričanka Sanda Rakočević koja je još početkom maja filijali MUP-a u Podgorici predala zahtjev za izdavanje lične karte za njenu svekrvu Dragicu Кostić koja je osoba sa invaliditetom, a iako su prošla četiri mjeseca, od dokumenta koji je od egzistencijalne važnosti nema ni traga.
– Ja sam za svekrvu početkom maja, mislim da je bio šesti, predala zahtjev za izdavanje lične karte. Prvo su pravili problem što nije došao svekrvin sin, odnosno moj muž, ali sam im objasnila da sam ja bila u prilici da dođem i zamolila da prime zahtjev. Na kraju su pristali, ali opet uz komentar da je trebalo da dođe sin. Pitam se kako je ljudima koji na primjer nemaju porodicu, ko onda njima predaje zahtjeve. Tom prilikom sam ostavila broj telefona i šalterska radnica mi je rekla da će me zvati u roku od najviše mjesec. To se nije desilo ni do danas – ogorčeno priča Rakočević.
Ona ističe da je nakon što je prošlo i više od mjesec pošla u filijalu MUP-a da pita šta je sa zahtjevom za izdavanje lične karte i kada će doći da slikaju njenu svekrvu, kako bi joj izdali ličnu kartu, jer je u međuvremenu stari dokument istekao i ona ne može da prima penziju.
– Pošla sam u MUP da pokušam da ubrzam proceduru, da pitam šta se dešava, da bi mi na šalteru službenica izvadila hrpu papira i rekla "svi ovi ljudi čekaju". Znači problem nemamo samo mi nego niz drugih ljudi i zato sam odlučila da se obratim medijima, jer prosto se pitam šta sve ljudi trpe jer niko ne izlazi na teren i ne završava im dokumenta. Moja svekrva ima porodicu i mi se brinemo o njoj, ali šta sa onima koji nemaju? Ti ljudi ne mogu da dobiju penziju i onda može da im se isključi struja, da ostanu bez hljeba, šta onda – pita Rakočević.
Ukazuje da je na šalteru dobila savjet da se obrati načelnici.
– Ne planiram da idem kod načelnice osim u slučaju krajnje nužde jer oni i sami treba da odrade svoj posao. Saznala sam da načelnica prima stranke četvrtkom od 11 do 14 časova, ali nemam plan da idem na taj sastanak. Zaista se pitam kako to da niko ne misli o ljudima koji nijesu u stanju da dođu do filijale MUP-a, šta sa tim nesrećnim ljudima koji ne mogu da dođu do svoje penzije koju su pošteno zaradili, a sada ne mogu da je prime jer neko ne radi ažurno. Ti ljudi ne mogu da dobiju osnovne uslove za život, a ko zna do kada će čekati. Ja ne vjerujem ni da ćemo dobiti ličnu kartu za šest mjeseci, a svekrva već tri mjeseca ne dobija penziju iako je nepokretna žena. Zaista se pitam da li je realno da lične karte prije dobijaju zdravi građani, sposobni da brinu o sebi nego ljudi koji su vezani za postelju, kojima ne preostaje ništa drugo nego da čekaju da im se neko smiluje – zaključuje Rakočević.
