Postoji veliki konsenzus među objavljenim studijama da je razvoj novih projekata fosilnih goriva nekompatibilan sa ciljem iz Pariskog sporazuma o ograničavanju porasta srednje globalne temperature na 1,5 °C, pokazuje novi izvještaj Međunarodnog instituta za održivi razvoj (IISD).
Povrh toga, navodi se da bi planirano godišnje ulaganje u nove projekte nafte i gasa od 570 milijardi američkih dolara moglo u potpunosti da pokrije troškove širenja solara i vjetra koje bi osiguralo da se spriječi prelazak kritičnog praga od 1,5 °C. Stoga, autori publikacije apeluju na vlade da kreiraju povoljne uslove za preusmjeravanje novca na energetsku tranziciju.
Saznanja se temelje na sveobuhvatnom pregledu puteva za održanje globalnog zagrijavanja u dogovorenim okvirima. Šta ovi putevi predstavljaju za naftu i gas? Obustavu novih projekata i smanjenje proizvodnje za najmanje 65 odsto do sredine vijeka, kažu analitičari.
IISD potvrđuje i osnažuje nalaze Međunarodne agencije za energetiku (IEA) od prošle godine: novi projekti razvoja fosilnih goriva ne smiju da se odobravaju da porast srednje globalne temperature ne bi premašilo 1,5 °C.
Prema zaključcima IISD i IEA, rapidno širenje solarnih elektrana i vjetroparkova ne bi ostavilo prostor za napredak prljavih i zagađujućih energenata. Uprkos tome što investicije u čistu energiju rastu, to se za sada ne dešava dovoljno brzo. Štaviše, one treba da budu trostruko više zarad efikasnije borbe sa klimatskim promjenama.
Otvaranje naftnih i gasnih polja, pored onih koja se trenutno koriste, ne samo da bi podrilo klimatsku akciju, već bi takođe stvorilo rizik od pojave tzv. nasukanih sredstava (stranded assets), odnosno finansijskih gubitaka, zato što bi kapaciteti morali da se povuku iz upotrebe prije kraja životnog vijeka osim u slučaju da se postojeća proizvodnja znatno smanji.
IISD se u svom izvještaju osvrnuo i na aktuelnu energetsku krizu izazvanu ratom u Ukrajini, koja se posebno osjeti u Evropi: zemlje u ovoj delikatnoj situaciji ne treba da jačaju svoju zavisnost od gasa, već da dodatno ubrzaju energetsku tranziciju na obnovljive izvore, ističe se.
Ipak, treba imati u vidu da se modelovanje budućih scenarija, poput ovog koje je sproveo IISD, bazira na pretpostavkama o rastu, troškovima i klimi. Modeli slabo oslikavaju socio-političke faktore, ponašanje ljudi i iznenadne poremećaje koji su takođe od suštinske važnosti za budućnost planete.
Kako bi se izbjegle najtragičnije i najrazornije posljedice klimatskih promjena, svijet treba da ostane istrajan u svom cilju da se porast srednje globalne temperature zaustavi na 1,5 °C. Međutim, ukoliko se emisije gasova sa efektom staklene bašte nastave trenutnim tempom, istrošićemo sav karbonski budžet za otprilike osam godina.
To, ipak, ne znači da nam je zauzdavanje globalnog zagrijavanja potpuno van domašaja, ali znači da se prilika za njegovo dostizanje ubrzano smanjuje.
