Власт и опозиција треба да иницирају дијалог, а црквени великодостојници да раде у пуној мјери ради смиривања конфликта, оцијенио је заштитник људских права и слобода Синиша Бјековић.

Бјековић је у интервјуу агенцији МИНА казао да је неопходно укључивање интелектуалне елите и да институције као што су Академија наука и Универзитет (УЦГ) могу дати допринос смиривању тензија.

Он је казао да су се помирљиве поруке чуле након догађаја од 4. и 5. септембра, односно, након што је “ескалација конфликта у неђељу достигла свој максимум”.

- Међутим, такође ми се чини да су те помирљиве поруке биле прегласане позивима на заоштравање конфликта, и то у већем броју медијских извјештаја - рекао је Бјековић.

Он је истакао да, како вријеме буде одмицало, помирљиве поруке треба да добијају много више простора од осталих.

Тешко је издвојити ко би требало да покрене дијалог, казао је Бјековић, јер су одговорни сви друштвени фактори.

- Логично је да онај ко долази са позиције власти и моћи иницира тај процес. На другима је да пажљиво процијене позив и да га априори не одбацују и условљавају, јер то води у даљу неизвјесност и заоштравање конфликта - оцијенио је Бјековић.

Потреба укључивања интелектуалне елите је, истакао је он, недвосмислено насушна потреба Црне Горе.

- Наравно, и институција као што су Академија наука, УЦГ и друге које могу дати допринос смиривању тензија али и дезавуисању порука чији циљ то није - додао је Бјековић.

Он сматра да реакције интелектуалне елите и академске заједнице објективно имају велику тежину, додајући да су такве реакције пријеко потребне Црној Гори.

- Не бих рекао да се тај глас чуо у довољној мјери. Чини се да је простор више остављен политичком дискурсу и да смо од политичара чули много више чињеница, позива и изјава него од интелектуалне елите - додао је Бјековић.

Интелектуална елита је, сматра он, “својом вољом или из неких других разлога”, уступила простор мање рационалном моделу за разговор.

Kада је ријеч о порукама вјерских заједница, Бјековић је казао да стиче утисак да њихове изјаве иду од позива на смиривање тензија до позива на заоштравање конфликта.

Он је истакао и да види потребу да се црквени великодостојници укључе, и да раде у пуној мјери на смиривању конфликта.

- О томе ко је за шта одговоран и ко је шта скривио тешко да од црквених власти може доћи одговор, будући да би оне требало да су одвојене од државних власти, те би било добро да се задрже у тим оквирима - рекао је он.

Kако год се актуелна ситуација буде развијала, навео је Бјековић, грађани могу да буду “и највеће жртве и добитници”.

- Не можемо оставити да се догађаји овог типа генерално рефлектују на међувјерски склад, односно међуетничке односе. То је кључна потреба али и порука цијеле заједнице - додао је Бјековић.

Он је оцијенио да постоји простор за побољшање стања, не само у области међувјерског склада и етничких односа, већ и у сагледавању осталих актуелних проблема.

- Некако смо стекли навику да не слушамо једни друге и то ће бити кључни проблем који треба превазићи у наредном периоду - истакао је Бјековић

Без тога, сматра он, тешко је спровести даље снажење грађанског друштва и свега што нас чека у перспективи.

Заштитник је казао да не може да буде задовољан тиме што се негирају читави народи, али и покушаји одређених етничких и других елита да изборе статус за сопствену заједницу.

Бјековић је истакао да је све што иде у правцу афирмације различитости допуштено и да треба да буде у функцији рјешавања конфликта.

- Све што негира, не само етнички састав у Црној Гори, велики је проблем који морамо превазићи. То прије свега мора да значи промјену, ако не менталитета, онда начина изражавања и културе дијалога - додао је Бјековић.

Црна Гора након 6. септембра, истакао је он, мора да постоји и постојаће и у оваквим околностима, а сви позиви на уништење државе и њеног етничког ткива морају да добију адекватан одговор у грађанском друштву.

- Вјерујем у разум, у обичне људе у Црној Гори и вјерујем да схватају шта значи конфликт у држави и какве погубне посљедице може имати на квалитет живота и било какав напредак - навео је Бјековић.

Он је додао да свако мора на свој начин “хладне главе и уз озбљно промишљање” да суди о томе шта се дешава и шта нам је перспектива.

Бјековић је поновио да у таквим околностима важну улогу имају медији, чије извјештавање треба, у највећој могућој мјери, да одражава чињенично стање.

- Ако то није случај и ако имамо појаву и поплаву лажних вијести, онда ће грађани остати ускраћени за истину и тиме за основни предуслов да слободно, без предрасуда, размишљају о будућности и најближима - закључио је Бјековић.