Истраживање о реализацији наставе током трајања епидемије, које је урадио Завод за школство, показало је код дијела наставника лошу информатичку писменост, непостојање адекватне опреме и рачунара код ученика и наставника као и да немају контролу наставног процеса и оцјењивања. У извјештају се наводи и да је 40,1 одсто ученика оцијенило да је онлајн настава била неуспјешна, док се 55,3 одсто основаца и средњошколаца изјаснило да је адекватна. Половина ученика средњих школа или 50,1 одсто се изјаснило да нијесу пратили снимљене онлајн часове, док је сваки трећи гимназијалац око пола сата пратио наставу, а 49 одсто основаца 60 минута.
– Jедан броj наставника/ца и ученика нема адекватну опрему: компjутер, паметни телефон и сл. Наставници коjи имаjу већи броj одjељења били су веома оптерећени да одржаваjу редовну комуникациjу са сваким одjељењем посебно. Наставнции сматрају да је било бар три‐четири пута теже него када jе у питању редовна настава. Наставници/це, коjи ће озбиљно да раде, немаjу много времена за било шта друго. Припремање за наставу на даљину jе много озбиљниjе, детаљниjе и захтиjева много више времена него припрема за редовне часове недоступност интернета свим ученицима/цама, посебно на сеоском подручjу; преоптерећен интернет; чести прекиди у комуникациjи и сл. Проблеми са ученицима/цама: са jедним броjем ученика/ца обjективно ниjе било могуће успоставити и одржавати редовну комуникациjу; jедан броj ученика/ца покушавао jе на све начине да избjегава редовну комуникациjу. Родитељи су навели да њихова дјеца нијесу имала осjећаjа да су у школи, нити су имала однос одговорности према обавезама: "Било ми jе тешко да га мотивишем, сваки дан, да завршава своjе обавезе" – наводи се, између осталог, у извјештају Завода.
Истраживање је показало и да је ова ситуациjа довела ученике/це у потпуно неравноправан положаj.
– Jедни имаjу све, своjу собу, ТВ, компjутер, телефоне, помоћ родитеља, а други немаjу ништа (ни собу, ни опрему, ни помоћ)! Наставници су се изјаснили да немају контролу наставног процеса као што jе то у редовноj настави, немају поуздану провjеру знања и не знају колико су заправо ученици/це научили. Диркетори су се изјаснили да је постојала велика могућност стварања лажне слике о знању ученика/ца. Jедан дио ученика/ца се ослања на преписивање домаћих задатака. Тачно се зна вриjеме када jе неки ученик/ца послао материjал и шта jе послао – наводи се у истраживању.
У истраживању пише и да је потребно пружити помоћ управама школа како би се убудуће лакше носили са оваквим и сличним ситуациjама.
– Неопхподна је набавка опреме за школе, наставнике/це и ученике/це! Обука наставника/ца и ученика/ца за коришћење опреме, алата за комуникациjу и онлајн платформи! Осмислити комплетну онлајн наставу; израдити презентациjе или снимити наставне садржаjе на основу плана и програма за све образовне програме (имати базу презентациjа и/или онлајн часова на поjедине теме, коjи би наставницима/цама и ученицима/цама били доступни у било коjе вриjеме, и коjе би користили у ванредним околностима) – пише у извјештају.
