У десет сати почела је панел дискусиjа "Одговор на говор мржње и злочине из мржње". У уводном диjелу говоре министар унутрашњих послова Сергеj Секуловић, омбудсман Синиша Бjековић, амбасадорка Европске униjе у Црноj Гори Оана Кристина Попа и шефица Програмске канцелариjе Савjета Европе у Подгорици Евгенија Гиакоумопоулоу.
Црна Гора ће, уколико буде усвојен нови Закон о унутрашњим пословима, јачати капацитети за дјеловање у области говора мржње, поручио је министар унутрашњих послова Сергеј Секуловић. Он је, на панел дискусији "Одговор на говор мржње и злочине из мржње", рекао да је анализа Савјета Европе везана за оквир о кривичном дјелу говора мржње и дискриминације, путоказ у којем правцу треба ићи са измјеном и прецизирањем законодавног оквира.
Према ријечима Секуловића, чињеница је да црногорско законодавство мијеша појмове говора мржње и дискриминације.
- Односно, како кроз Закон о забрани дискриминације, тако кроз сет кривичних дјела, једноставно се говор мржње схвата као један од облика дискриминаторног поступања- казао је Секуловић.
Он је навео да дискриминација у неким случајевима може да буде и пожељна, уколико се ради о афирмативној акцији.
- Међутим, говор мржње као такав то не може бити. Сама ова чињеница у суштинском смислу раздваја два појма- рекао је Секуловић.
Он је казао да је једна од идеја да се, кроз значење израза у Кривичном законику, кроз члан 42, дефинише шта је говор мржње из позиције Кривичног законика, који је основа за поступање полицијских и тужилачких органа.
Секуловић је рекао да је врло важно праћење самих случајева говора мржње.
- Праћење случајева није тако добро постављено јер постоје очигледно велике дилеме на који начин се то ради- казао је Секуловић.
Он сматра да се мора успоставити систем евиденције, односно јасан низ праћења.
- У том смислу, на мјесту је опаска која каже да, из угла полиције, увијек кад жртва посумња да је била мета напада због говора мржње као мотивационог фактора, то треба да се посебно евидентира- навео је Секуловић.
Како је казао, у контексту друштвених мрежа није тешко објаснити зашто се то дешава.
- Кад је човјек анониман, или мисли да је анониман, изађе из њега оно најбоље, али чешће оно најгоре- рекао је Секуловић.
Шефица Делегације Европске уније (ЕУ) у Црној Гори, Оана Кристина Попа, поручила је да је ЕУ одлучна да настави препознавање и суочавање са дискриминацијом и потребама ЛГБТИQ популације.
Она је казала да ЕУ подржава браниоце људских права.
- У Црној Гори смо прошли дугачак пут, од негирања ЛГБТИQ заједнице, до прихватања Закона о животном партнерству лица истог пола прошле године- рекла је Попа.
Како је казала, ЕУ ради заједно са Савјетом Европе, омбудсманом, државним органима и организацијама цивилног друштва, у циљу развијања окружења за слободу говора и мишљења.
- ЕУ је одлучна да настави препознавање и суочавање са дискриминацијом и потребама ЛГБТИQ популације. Настављамо да показујемо солидарност и посвећеност Стратегији једнакости ЛГБТИQ особа 2020-2025- навела је Попа.
Она је казала да Унија даје смјернице за промовисање безбједног окружења за уживање свих људских права.
Омбудсман Синиша Бјековић казао је да је прије пет и по година први пут покушано превођење Генералне препоруке број 15 о говору мржње, која служи у свакодневном раду.
- У то вријеме имали смо исти проблем. Да ли је он експандирао захваљујући пандемији и друштвеним мрежама као најчешћем виду комуникације међу људима, остаје отворено питање- навео је Бјековић.
Чињеница је, како је казао, да до данас нијесу успјели да се разобличе сви елементи говора мржње нити да се примијене сви инструменти.
- До данас немамо ниједан једини захтјев за покретање прекршајног поступка када је у питању прекршај говора мржње. Сва прича се и даље своди на одредбе Закона о јавном реду и миру- навео је Бјековић.
