Агенциjа за спречавање корупциjе (АСК) покренула jе поступак за оцjену да ли jе Судски савjет нарушио jавни интерес недавним одлукама да диjелу судиjа, коjима jе претходно констатовао престанак мандата због испуњења услова за пензиjу, одобри jедногодишње функционерске накнаде у висини последње плате, коjе су биле просjечно преко двиjе хиљаде еура мjесечно.

Поступак jе покренут на основу инициjативе Невладине организациjе Акциjа за социjалну правду (АСП), коjа jе краjем септембра ове године затражила од АСК да утврди да ли jе дошло до нарушавања jавног у корист приватног интереса одобравањем годишњих накнада судиjама, коjи су испунили услов да се пензионишу.

Из државне институциjе задужене за спречавање корупциjе и заштиту jавног интереса, у кратком обавjештењу АСП-у наводе да jе од Судског савjета затражено изjашњење и достава документациjе, те да ће обавиjестити о исходу по окончању поступка. Нема назнака када би поступак могао да буде окончан.

– Судски савjет jе ове године донио већи броj одлука, коjима jе, сходно Закону о зарадама у jавном сектору, судиjама одобрио jедногодишње накнаде по престанку функциjе. Међутим, одлуке су дониjете чак и за оне судиjе коjима jе претходно утврдио стицање услова за пензионисање, па се поставља питање за шта то треба да им буду плаћане функционерске накнаде. Правни основ за такву одлуку Судског савjета jе више него упитан и као такав индикативан, а имаjући у виду да jе прво дониjета одлука да судиjе треба да иду у пензиjу, те jе неjасно на бази чега jе то Судски савjет накнадно одлучио да им одобри функционерске накнаде, што jе у jавности отворило питање да ли су то судиjе привилегована група jавних дjелатника – наводе из Акције за социјалну правду.