Политичке партиjе у Црноj Гори начелно подржаваjу измjене Кривичног законика, коjе су тражиле невладине организациjе и медиjска удружења, а у циљу строжих казни за нападе на новинаре, поручено jе са округлог стола коjи jе организовао Синдикат медиjа Црне Горе.

Из СМЦГ су казали да су се посланици, представници политичких партиjа, међународних организациjа, медиjских удружења и НВО, на округлом столу „Унапређење медиjског законодавства у Црноj Гори”, сагласили да медиjска заjедница мора наћи заjеднички jезик и дjеловати сложниjе.

СМЦГ је представио препоруке за унапређење закона о медиjима, националном jавном емитеру, електронским медиjима (Нацрта Закона о аудио-визуелним медиjским услугама), слободном приступу информациjама (СПИ), ауторским и сродним правима, као и Кривичног законика.

Предсjедница Синдиката Мариjана Цамовић Величковић поручила jе да се помоћ медиjима не смиjе претворити у државни утицаj.

– Држава до сада ниjе показала спремност да риjеши случаjеве напада на новинаре - сматра Цамовић Величковић.

Потпредсjедник СМЦГ Радомир Крачковић казао jе да дуго ниjе било одговора на захтjеве цивилног сектора и медиjских удружења да се пооштре казне за нападе на новинаре.

Он jе захвалио посланицима што су исказали спремност да се то промиjени.

У СМЦГ, како jе навео Крачковић, очекуjу да Закон о аудио-визуелним медиjским услугама, уколико буде усвоjен у форми постоjећег Нацрта, помогне локалним jавним емитерима, jер би се повећали буџети тих медиjа.

– Позивамо вас да обратите пажњу на таj закон, када дође у скупштинску процедуру – поручио jе Крачковић посланицима.

Коментаришући предложене измjене Кривичног законика, посланик Праве Црне Горе Марко Милачић jе навео да jе то приjеко потребно и поручио да ће та партиjа подржати увођење строжих казни за нападе на новинаре.

– Ово jе хитно и очекуjте да ће брзо бити у Скупштини – навео jе Милачић.

Он jе, како jе саопштено из СМЦГ, проблематизовао конкурс за генералног директора Радио Телевизиjе Црне Горе, и навео да је Jавни сервис jе кључ слободе jедног друштва.

Посланица Демократског фронта Наташа Jеврић поручила jе да ће СМЦГ имати подршку за све предлоге коjи доприносе слободи медиjа.

Посланик Демократске партиjе социjалиста Предраг Секулић рекао jе да jе забрињаваjуће што велики броj новинара одлази да ради у jавни сектор.

– Новинарима морамо да обезбиjедимо, не само слободу извjештавања, него и повољне услове за егзистенциjу – истакао jе Секулић.

Посланица ДПС-а Сузана Прибиловић сматра да jе већина предлога СМЦГ за измjене закона одлична.

– Ипак, осврнућу се на критику коjу сте упутили због неусваjања измjена и допуна Закона о СПИ. Планирали смо да организуjемо конференциjу, али ниjесмо наишли на разумиjевање невладиног сектора и медиjа. Након тога jе дошао изборни процес. И сада, након осам мjесеци, немамо измиjењен Закон о СПИ – указала jе Прибиловић.

Посланица Грађанског покрета УРА Божена Jелушић казала jе да се област медиjа стално миjенjа, па да су измjене закона увиjек неопходне.

– Имамо велики утицаj медиjа из региона. Медиjска сцена се миjења и не видим да смо довољно опрезни. Под ударом смо jаке пропаганде. Имамо и унутрашњу пропаганду – навела jе Jелушић.

Представник СД-а Никола Зироjевић казао jе да ниjе задовољан садашњим стањем у РТЦГ.

– Савjет и даље ниjе ослобођен политичког утицаjа - сматра Зироjевић.

Коментаришући нападе на новинаре, он jе указао да политичке партиjе мораjу да нађу консензус како би се унаприjедио ниво безбjедности медиjских радника.

– Растужуjе ме чињеница што у медиjима нема солидарности. Без обзира на то с коjе стране долазимо, злоупотреба закона не смиjе се користити за обрачунавање – казао jе Зироjевић.

Представник СНП-а Лука Jанковић поручио jе да jе та партиjа увиjек отворена за све новинаре, медиjе и медиjска удружења, како би се пронашли наjбољи модели за побољшање медиjског амбиjента.

Како jе казао, посебно треба обратити пажнjу на проблем заштите извора и одредби коjе налажу новинарима да откриjу изворе информациjа.

– Ако дате превелику ширину у закону, у односу на то када новинар мора да откриjе извор, улазимо у зону опасности – рекао jе Jанковић.

Портпарол Социjалдемократске партиjе Мирко Станић казао jе да се од слободног новинарства у развиjеним друштвима плаше политичари, таjкуни и „сви девиjантни елементи”.

Посланица Демократске Црне Горе Тамара Вуjовић указала jе на значаj студиjе „Слобода медиjа и безбjедност новинара кроз призму медиjског законодавства у Црноj Гори”, коjу jе СМЦГ недавно обjавио.

– Медиjска сцена jе врло разнолика, имамо „поплаву” информациjа. Посебно треба да нас забрињаваjу подаци о проценту грађана коjи вjеруjу у теориjе завjере – навела jе Вуjовић.

Она jе указала на мали броj упозорења и одузимања лиценци медиjима од Агенциjе за електронске медиjе .

Директорица Акциjе за људска права Теа Горjанц Прелевић казала jе да jе та НВО предложила дефинициjу новинара, ослањаjући се на Савjет Европе.

– Већ десет година очекуjемо да дође до конкретне расправе о тоj формулациjи - навела jе Горjанц Прелевић.

Она jе казала да медиjска стратегиjа мора бити конкретна, са jасним пописом потреба медиjске заjеднице.

Генерални секретар Удружења новинара Црне Горе Иван Милошевић сматра да, у пољу рада медиjа, закони ниjесу наjвећи проблем, већ да jе то политички утицаj на новинаре.

Он jе истакао да се новинари сами мораjу организовати и одредити прописе, не чекаjући да то чине политичари.

– Што мање будемо с политичарима, бићемо више са собом – навео jе Милошевић.

Округли столови, коjе организуjе СМЦГ, дио су проjекта „Унапређење диjалога између новинарских удружења и парламената на Западном Балкану за снажниjи цивилни сектор”, коjи финансира Шведска агенциjа за међународни развоj и сарадњу, а имплементира Балканска мрежа за развоj цивилног друштва.