Ватрогасци-спасиоци спадају у ред херојских професија, али њихово залагање и ризиковање живота како би заштитили животе и имовину грађана у најгорим ситуацијама није адекватно награђено од државе, казао је у разговору за "Дан" Горан Трипковић предсједник Струковног синдиката ватрогасаца поводом Дана заштите и спасавања 2. марта. Он истиче да се синдикат од оснивања залаже за побољшање материјалног положаја ватрогасаца и унапређење услова рада, али иако постоје помаци још доста посла је остало неурађено. Ипак, истиче да ватрогасци не штеде себе и своје животе како би дали максимум у послу, али да општине, под чијом ингеренцијом су њихове службе, често штеде на њима.
–Постоje неки помаци, али и даље много тога има да се уради, како би ватрогасци у Црноj Гори били на нивоу каквом заслужуjу и какав имаjу колеге у напредниjим државама. Струковни синдикат ватрогасаца Црне Горе убудуће ће инсистирати од државе да побољша положаj професионалних ватрогасаца као и свих коjи су непосредно укључени у Систем заштите и спашавања, jер садашњим стањем и даље нисмо задовољни. Позив професионалног ватрогасца—спасиоца jе свакако и опасан и посао коjи трпи велики ризик. Све оно што jедан професионални спасилац коjи краjње пожртвовано и професионално обавља своj посао доживи у току радног виjека, тешко да се може платити било чиме. Пошто jе посао ватрогасца такав какав jе, висина примања би требала да буде већа, иста jе на нивоу просjека просjечне зараде на нивоу државе и висина примања ниjе иста у свакоj општини, већ та висина зависи од могућности општине и воље послодавца да повећа примања у односу на онаj законски минимум коjи jе прописан правилима – наводи Трипковић.
Трипковић истиче да су ватрогасци приjатељи грађана, а приjатељство може постоjати само међу добрим људима.
–Они говоре своjим примjером и дjелима, а не риjечима. Ватрогасци свакодневно праве подвиге не штедећи себе када треба помоћи, за дивљење jе њихова скромност, али и jасна посвећеност циљу и задатку коjи су сами себи поставили. Ништа на свиjету не вриjеди као учињено добро и племенито дjело, чак и ако се жртвуjе и наjвећа вриjедност – сопствени живот. То ватрогасци—спасиоци наjбоље знаjу – истиче он.
Трипковић каже, да би се смањила опасност од повређивања постоjи опрема коjа помаже сваком професионалном припаднику да колико толико умањи опасност по своj живот. Та опрема jе изузетно скупа и захтиjева периодично обнављање, мора се прописно чувати, одржавати и складиштити.
– У Црноj Гори, у већини случаjева, заступљен jе хроничан недостатак квалитетне спасилачке опреме, користи се опрема коjа jе потрошена, односно чиjи су ресурси прошли. Квалитет опреме за гашење опреме се разликуjе од општине до општине. Неке општине се труде да набаве наjквалитетниjу опрему на тржишту и редовно jе обнављаjу, а код неких општина постоjе хронични недостаци опреме и припадници ватрогасно спасилачких jединица су незадовољни њеним непостоjањем, представници нашег Синдиката су у сталноj борби за набављање исте. Мишљења смо да би се коначно требало дониjети квалитетан правилник коjим би се риjешило коjом опремом би сваки ватрогасац—спасилац у држави морао бити опремљен, као и колективном опремом коjом би свака професионална jединица била снадбjевена – поручује Трипковић.
