У Црној Гори се годишње преко 20.000 грађана обрати психологу или психијатру, показују подаци које је "Дану" доставио Институт за јавно здравље. Према обрађеним подацима за период од 2018. до краја 2020. године, грађани су најчешће помоћ тражили због неуротских, стресогених и соматоформних поремећаjа, затим поремећаjа расположења (афективни поремећаjи) и схизофреније, схизотипских и суманутих поремећаjа.
Када су у питању најчешћи душевни поремећаји и поремећаји понашања, из Института за јавно здравље прецизирају да је због неуротских, стресогених и соматоформних поремећаjа 2018. помоћ затражило 5.670 грађана, 2019. их је било 5.584, а 2020. укупно 5.083. Када су у питању поремећаjи расположења (афективни поремећаjи), 2018. помоћ су тражиле 3.553 особе, 2019. се тај број повећао на 3.702, а 2020. се смањио на 3.489. Када су у питању схизофрениjа, схизотипски и суманути поремећаjи, биљежи се повећање броја посјета љекарима, па је тако 2018. помоћ тражило 3.545 грађана, у 2019. је забиљежено благо смањење на 3.520, да би се у 2020. тај број повећао на 3.651.
У ванболничкоj здравственоj заштити у Црноj Гори за период 2018–2020. година подгрупа обољења поремећаjи расположења – афективни поремећаjи, коjима припадају и депресиjа и повратни депресиjски поремећаj, била jе разлог 3.553 посјете љекару 2018. године, 2019. тај број је био 3.702, а 2020. је дошло до благог смањења на 3.489. У Институту кажу да је због обољења из групе душевни поремећаjи и поремећаjи понашања у 2018. забиљежене 17.242 посјете љекару, 2019. та бројка износи 17.764, а 2020. је смањења на 17.059.
Када је у питању депресија, у Институту кажу да се због тог проблема чешће јављају мушкарци. Диjагноза депресиjе (Ф32) као разлог болничког лиjечења регистрована jе код 54 грађанке и грађанина 2018. године, у 2019. тај број је порастао на 64, а 2020. је смањен на 38. Мушкарци су чинили већину пацијената из ове групе 2018. и 2019. године и било их је 28, односно 35, а у 2020. већина су биле жене, и то њих 20.
Када је ријеч о повратном депресиjском поремећаjу, ту је ситуација другачија и жене су чешће пацијенти. У 2018. љекарима се обратило 110 грађана, од којих су 69 жене. У 2019. укупан број пацијената је био 104 од којих 64 жене, а 2020. године, када је почела пандемија вируса корона, тај број је смањен на свега 65, од којих је 41 пацијент био женског пола.
– Према извjештаjима коjи се попуњаваjу у ванболничкоj здравственоj заштити и достављаjу Институту, диjагнозе депресиjа и повратни депресиjски поремећаj воде се у оквиру подгрупе обољења под називом поремећаjи расположења – афективни поремећаjи. Броj посjета установама ванболничке здравствене заштите и броj отпуста из установа болничке здравствене заштите не могу се узети као стваран броj обољелих. Према законском оквиру у области евиденциjа у здравству планирано jе увођење регистра психоза (укључуjе психотичке поремећаjе као такве и у склопу других душевних поремећаjа и поремећаjа понашања), коjим ће се обезбиjедити добиjање података о броjу обољелих од болести коjе припадаjу овоj групи – објашњавају из Института.
Према подацима Свjетске здравствене организациjе, више од 100 милиона људи у европскоj региjи има неки ментални поремећаj.
– Релативно мали броj људи у свиjету има приступ квалитетним услугама подршке менталном здрављу. У земљама с ниским и средњим приходима више од 75 одсто људи с проблемима менталног здравља уопште не добиjа никакав третман. Ковид-19 jе додатно погоршао ситуациjу. Jавноздравствене мjере и ограничења коjа су уведена с циљем да се прекине ланац преноса вируса довели су до поремећаjа у доступности или континуитету услуга подршке менталном здрављу – навели су из СЗО.
