Одлуке судова у Црноj Гори мораjу бити усклађене са стандардима Европског суда за људска права како би се очувале вриjедности демократског друштва и владавине права, закључено jе на округлом столу коjи jе одржан данас у Подгорици. Званична тема данашњег скупа jе била: Наjновиjа судска пракса ЕСљП и извршење пресуда Суда у односу на Црну Гору, наводи се у саопштењу ПР Центра.
Током уводног обраћања Станка Вучинић, в.д. предсjедника Врховног суда Црне Горе, jе нагласила да су Приручник с одабраним случаjевима из новиjе праксе ЕСљП и Анализа пресуда ЕСљП у односу на Црну Гору за 2020. годину драгоцjен допринос ефикасном и ефективном раду свих носилаца правосудних функциjа.
– Своjом свеобухватношћу, концизношћу и jасноћом омогућаваjу сагледавање узрока утврђених повреда и начина како убудуће радити, а да се повреде људских права не понове или догоде. На таквим резултатима честитам ауторима истих у име црногорских судиjа и захваљуjем Британскоj амбасади и АИРЕ центру на подршци у изради и обjављивању истих–,казала jе Вучинић.
Карен Медокс британска амбасадорка у Црноj Гори, jе истакла да jе поштовање људских права од суштинског значаjа за свако демократско друштво.
– То jе вриjедност до коjе jе Уjедињеном Краљевству веома стало и зато подржавамо данашњи скуп. Овим се проjектом пружаjу подршка и ресурси не само правосуђу у усклађивању своjе праксе са праксом Европског суда, већ и Влади и тужиоцима у остваривању напретка у процесу приступања ЕУ, нарочито испуњења обавеза из Поглавља 23 – казала је Медокс.
Учесницима се обратила и Биљана Браитхwаите, директорица Програма за Западни Балкан АИРЕ центра и казала да ће наведене публикациjе дати значаjан допринос даљем jачању свиjести стручне и шире jавности о импликациjама пресуда Европског суда за људска права у односу на Црну Гору и улози државних институциjа у њиховом извршењу.
Судиjа Европског суда испред Црне Горе Ивана Jелић jе рекла да су пресуде Европског суда за људска права извор права у Црноj Гори, те да одлуке домаћих судова мораjу бити усклађене са праксом Суда у Стразбуру, коjи jе промотер и чувар владавине права и демократиjе на европском плану.
– У складу с начелом субсидиjарности, очекуjе се да се проблеми заштите људских права рjешаваjу ефективниjе пред домаћим судовима. Организациjа оваквих округлих столова, као форума за размjену искустава и мишљења, важан jе вид узаjамног информисања, учења и разматрања проблема, како би се они идентификовали и рjешавали –нагласила jе судиjа Jелић.
Заступница Црне Горе пред Европским судом за људска права Валентина Павличић представила jе Приручник у коjем су дати детаљан приказ, анализа и интерпретациjа кључних пресуда из 2019. и 2020. године.
– Смисао овог Приручника и сличних докумената, на коjима се већ годинама ради уз подршку међународних партнера, jесте да се они заиста примjењуjу у свакодневном раду и да судиjе и тужиоци имаjу могућност да, кроз позивање на релевантне стандарде Европског суда, обогате и домаћу судску праксу и демонстрираjу да jе наш правни систем заиста дорастао развиjеним европским системима и да смо као држава спремни за сљедећи корак, а то jе примjена права Европске униjе – истакла је Павличић.
Представљаjући другу публикациjу судиjа Врховног суда Мираш Радовић jе рекао да пресуде Европског суда за људска права треба сматрати добронамjерним, jер оне своjом дискурзивношћу доприносе добром схватању минимума стандарда у области људских права и инспиришу креаторе правног система и правне практичаре да континуирано раде на развоjу националног правног поретка.
– Добра сарадња националног правосуђа са Европским судом за људска права, доприниjела jе jачању опште свиjести институциjа и носилаца правосудне функциjе о правима заштићеним Европском конвенциjом за заштиту људских права и основних слобода – закључио jе судиjа Радовић.
