Већина од 400 смијењених директора образовних установа налази се у незгодној позицији јер их не чека радно мјесто у школама и вртићима, пошто само за челнике који су у првом мандату постоји позиција на коју могу да се врате. Из Синдиката просвјете истичу да су њихове колеге дискриминисане и да им се ускраћује уставно првао да раде.
Доскорашња директорица ОШ "Октоих" из Подгорице Мирјана Радуловић казала за "Дан" је да имамо хаотично стање у образовном систему и велику небригу према просвјетним радницима који су свој радни вијек посветили ученицима. Она истиче да је само 30 од 400 бивших директора задржало право на радно мјесто у школама по основу првог мандата на челу образовних установа, што је испод 10 одсто.
– Ја се налазим у групи од 30 колега који су први пут прије двије и по године именовани на функцији директора, осталима нико не гарантује да ће имати часове. Значајан број колега је остао без посла. Бивши директори су у лошој позицији и нико их није звао да с њима разговара и понуди им рјешења. Само је група од 30 бивших директора враћена на посао. Ја сам се вратила у моју матичну Економску школу "Мирко Вешовић" и узела своје часове. Видјећемо шта ће бити са осталим директорима, али мислим да би ред био да се тим људима обезбиједе часови како би од септембра почели с радом. Ново руководство Министарства просвјете, науке, културе и спорта није спремно ни за какву сарадњу. Месец дана прије почетка школске године отворена су многа питања у образовном систему – истиче Радуловићева.
Вршилац дужности предсједника Синдиката просвјете Славка Бошковић казала је за "Дан" да су бивши директори дискриминисани као дугогодишњи просвjетни радници.
– Као и сви остали, мораjу одрадити 40 година радног стажа и стећи услов за пензиjу. Директорски мандат jе четири године. Да ли треба некоме ко jе био на челу васпитно-образовне установе прекинути уставно право на рад? Директори и бивши и садашњи, приjе свега су наставници, сви треба да добиjу часове, ако не у школи у коjоj су били руководиоци, онда у некоj другоj школи. Сматрам да ће се све то ускладити током расподјеле слободних часова за школску 2021/22. годину. Отпремнина jе предвиђена ако их прогласе технолошким вишком. Но, како су акти о Измjени и допуни систематизациjе требало да буду готови до 30.6. и већ одређена сагласност од стране министарства, а питање jе jесу ли, видjећемо како ће то изгледати у реализациjи. Сматрам да нико од директора коjи нема стечен услов за пензиjу не треба самовољно да напусти радни процес. Питање је какву ћемо имати наставу, да ли ће то бити опет модели коjи су се примjењивали током протекле школске године или ћемо имати законом предвиђен модел наставе? Наиме, и даље се заборавља и поред инсистирања синдиката, да се законски уреди и онлаjн настава и час коjи траjе 30 минута – истиче Бошковићева.
Бошковићева наводи да треба покренути и питање да ли наставници могу да раде удвостручено, jер се одјељења диjеле и у два термина да би ученици присуствовали настави.
– Колико jе тек оптерећење за наставнике коjи имаjу норму 20 или 22 часа. Наставници jесу ентузиjасти и своjу професиjу обављаjу уз велику посећеност, али не по сваку циjену и у недоглед. Такође, биће велики проблем обезбиjедити наставнике математике, ионако су недостаjали, а сад видим да jе одређен броj њих именован за в.д. директора – каже Бошковићева.
