Државне институције затворене за припаднике мањинских народа и дискриминација је врло присутна, казао јепрограмски директор Грађанске алијансе Милан Радовић наводећи да је такво стање од 2008. године, откад прате ту област.

Радовић је агенцији МИНА казао да је на неадекватну заступљеност указала и институција Заштитника људских права и слобода.

Према ријечима Радовића, резултати Министарства за људска и мањинска права годинама су указивали да се стање није промијенило и да је и даље присутна неадекватна национална заступљеност, што је, како је навео, у супротности са чланом 79 Устава Црне Горе.

Он је рекао да тај члан гарантује право мањинама на аутентичну заступљеност у Скупштини, јединицама локалне самоуправе, гдје чине значајан дио становништва, као и право на сразмјерну заступљеност у јавним службама и органима државне власти и локалне самоуправе.

Радовић је додао и да Члан 15 Оквирне конвенције за заштиту националних мањина прописује да држава која је ратификовала тај документ мора „створити неопходне услове за ефикасно учешће припадника националних мањина у културном, социјалном и економском животу и у јавним пословима, нарочито оним који се тичу њих".

Према његовим ријечима, Законом о мањинским правима и слободама такође је дефинисана сразмјерна заступљеност у државним органима и органима локалне управе.

- Информисање на матерњем језику је једно од основних права мањина, поред права на образовање на матерњем језику, очување и развој културе и права на службену употребу језика и писма- рекао је Радовић.

Он сматра да се на тај начин чува њихов идентитет, а истовремено његује разноврсност, мултикултуралност и мултиетничност једне државе.

- Информисање на мањинским језицима је област која мора још много да се развија и напредује како би се задовољила права али и потребе припадника мањина у Црној Гори- казао је Радовић.

Према његовим ријечима, посебне тешкоће у информисању имају припадници албанске и ромске популације, који углавном слабо разумију или говоре црногорски језик, а, како је додао, јако је мало садржаја, нарочито информативног, на језицима ових мањина.

- Припадници бошњачке и хрватске популације се колико толико могу информисати преко црногосрких медија јер углавном добро разумију црногорски језик, односно сличан је њиховом матерњем, али то свакако не значи да тренутно има довољно садржаја на језицима ових мањина- навео је Радовић.

Он је казао да Бошњаци у Црној Гори немају ни писане ни електронске медије које би сами уређивали и који би писали и извјештавали о питањима која се тичу тог народа.

- Захваљујући постојању портала који имају садржај на албанском језику и једног који дио свог садржаја преводи на ромски језик, донекле је олакшано информисање припадника ове популације- казао је Радовић.

Он је додао да портали ипак нијесу доступни свима и нема свако приступ интернету, па ни то опет није довољно да се задовољи одговарајући ниво приступа информацијама.

- Такође, велики дио садржаја у медијима који се емитује на језицима мањина, базиран је углавном на култури, обичајима и традицији тих народа. То са једне стране јесте похвално, јер се тако и шира јавност упознаје и приближава припадницима мањина- казао је Радовић.

Међутим, како је рекао Радовић, попуњавајући предвиђени медијски простор тим садржајима, они остају ускраћени за актулене информације, дешавања и тренутне прилике у држави и окружењу, а који би се емитовао на мањинским језицима.

- Осим тога, званични сајт Владе, Скупштине, као и многи други, немају садржај доступан на језицима мањина, што је још један вид ограничења у информисању- навео је он.

Радовић је казао да у срединама гдје су мањине већинско становништво не воде се посебне евиденције запослених о националној структури у локалној управи.

- Чиме се не даје реална слика о запослености и приступу правима мањинских народа тржишту рада као основни егзистенцијални услов останка у тим срединама- казао је он.