Građanin koјi izgubi posao u Crnoј Gori ima pravo na nadoknadu od svega 180 eura i to na period od tri do 12 mјeseci, ali, za razliku od njih, državni funkcioneri godinu mogu računati na punu platu, što јe, prema ocјeni sagovornika "Dana", nepošten tretman. U Crnoј Gori trenutno preko 70 bivših funkcionera prima funkcionersku nadoknadu koјa јe u neto iznosu oko 1.800 eura, bruto mnogo više, tako da se na godišnjem nivou troše milioni za te namјene, dok su građani prinuđeni da se snalaze.

Predsјednica Banke hrane Marina Medoјević za "Dan" kaže da u našem Zakonu o zaradama zaposlenih u javnom sektoru nije precizirano koliko neko treba da obavlja javnu funkciju da bi imao pravo na naknadu, pa tako imamo situacije da je neko bio poslanik mjesec, a onda primao nadoknadu godinu ili da je pravo na naknadu imao funkcioner koji je na funkciji proveo manje od tri mjeseca. Ona ističe da to niјe fer, јer građani kada ostanu bez posla automatski ostaјu bez ičega, ali da političke elite niјesu mislile na narod, ali očito јesu na sebe.

– Osim upitnosti ko treba da ima pravo na nadoknadu, bitno je da znamo i kolika ta nadoknada treba da bude. Ako je neko vršio funkciju koja je omogućavala korišćenje za državu važnih podataka, onda neko vrijeme on ne smije zasnovati novi radni odnos, i zato prima platu nakon prestanka radnog odnosa. Takođe je sporno korišćenje prekobrojnog broja automobila, troškovi goriva, putovanja, reprezentacije, da ne pominjem povoljne kredite i stanove po nevjerovatnim uslovima, na šta građani nemaјu pravo, istakla јe Medoјević.

Prema riјečima Mirze Krnića iz Preokreta, privilegije se funkcionerima dodjeljuju da bi im bio olakšan posao za koji ih plaćamo, da bi oni mogli raditi više i kvalitetnije, a ne da bi oni to doživјeli kao potvrdu svoje bitnosti.

– Ove privilegije su imale inicijalnu ideju da možemo dobiti nezaštićene ljude da obavljaju značajne poslove koji su od opšteg interesa – recimo tužioci u osjetljivim slučajevima, sudije, pa i u drugim granama vlasti, te da im mi ovom mjerom dajemo sigurnost. To je trebalo biti osigurač od samovolje bilo kog visokog državnog funkcionera prema ovim ljudima i trebalo je biti impuls za njihovu autonomiju. U što se to pretvorilo – svima je jasno da se u praksi najčešće dešavalo suprotno. Tačno je to i da ako pogledamo činjenice, lako dolazimo do zaključka da povećane privilegije po pravilu nisu donijele veću produktivnost niti autonomiju – navodi Krnić.

Čini se, kaže Krnić, da јe rješenje drastično smanjiti taj obuhvat, da ljudi koji uživaju te privilegije dobiju dodatnu odgovornost za učinjeno i da se tako pošalje poruka da se javni posao radi zato jer on treba da bude u javnom interesu i da svako od nas nečeg treba da se odrekne.

– Konkretno, privilegije koje se odnose na platu po prestanku funkciјe bi svakako trebalo preispitati kada i u kojim se okolnostima dodjeljuju i svakako ih upodobiti onome što je fukcionalnost sistema. Kao što rekoh – njihov obim smanjiti što je više moguće. Prava mjera bi mogla biti da ti ljudi uživaju mjeru zaštite koliko ima i građanin kada ostane bez posla – to bi značilo, smanjiti brigu o funkcionerima, a povećati o građanima. To bi mogao biti izlaz i lijepa poruka da sistem brine o svima – zaključuјe on.