Говорећи о најави министра финансија Милојка Спајића да Влада планира укидање доприноса за здравство, директор Фонда Драгослав Шћекић казао је да нико нормалан не би дозволио да се угрози здравствени систем Црне Горе и да је сигуран да су из Министарства узели у обзир све факторе, те да ће вријеме показати да ли су мјере добро сагледане, преноси портал РТЦГ.
Он је у емисији Линк на Радију Црне Горе казао да не жели да улази у дубље анализе најаве министра финансија Милојка Спајића .
- Ја сам сигуран да су у том правцу узели у обзир све факторе, посебно факторе приходне стране који треба да надомјесте сва средства која би се на овај начин измјестила и како би Фонд функционисао нормално - рекао је Шћекић.
Сматра да нико нормалан не би дозволио да се угрози здравствени систем Црне Горе.
- Сматрам да су из Министарства дебело размишљали о томе и ја нећу да отварам било какву сумњу да нијесу на најбољи начин испитали све могуће моменте који могу утицати на функционисање система. Нама у Фонду је циљ да добијемо средства која су предвиђена буџетом и ми у даљу причу нећемо улазити. Вријеме ће показати да ли су те мјере добро сагледане - казао је он.
Дуг Фонда за здравство 45 милиона
Шћекић је казао да су у овом тренутку дуговања са приспјелим обавезама Фонда око 45 милиона. Чињеница да је око 70 одсто тих средстава дуг једном привредном субјекту, по његовим ријечима, показује колико је у претходном периоду ФЗО вођен подређен појединачном, а не општем интересу.
Буџет за здравство је 11 милиона мањи него што је пројектовано.
“Свакако да су та средства нама као здравству за нас јако потребна, али вјерујем да ће кроз буџетску резерву Министарство финансија надомјестити потребна средства до краја године. Свака држава која озбиљно функционише не смије доводити у питање стање здравственог система и мислим да ће ова власт и Влада у том правцу размишљати и обезбиједити сва потребна средства како бисмо квалитетно функционисали”, казао је Шћекић.
Сматра да је функционисање здравственог система добро.
“Али дуг од 40 милиона који смо затекли је свакако оптерећење и нешто што кочи да обезбиједимо све што нам је потребно”, казао је директор ФЗО.
Зато су тражили додатних 10 милиона.
“Средства су потребна. Очекујемо да ће Министарстви финансија све то надомјестити, али морам рећи да и у овом моменту дуговања са приспјелим обавезама Фонда су око 45 милиона. Могу рећи да се 75 одсто тих средстава односи на један привредни субјект, то показује колико је у претходном периоду ФЗО погрешно вођен и колико је читав здравствени систем подређен појединачним интересима, а не општем интересу”, казао је он.
Нема гужве испред апотека
Лијек на рецепт од прије неколико дана није могуће подићи у свим приватним апотекама, као раније, јер је ступила на снагу одлука Фонда за здравствено осигурање да ограничи мјеста за издавање терапије.
Говорећи о гужвама које су због тога настале, а о којима су писали медији, Шћекић каже да је дошло до погрешног информисања јавности на које утиче лоби чији је интерес на тржишту угрожен.
“Не можемо здравствени систем у који спадају и апотеке подредити појединачном интересу. Било је информација да ће бити гужве, да се неће моћи подићи љекови, ево у овом моменту нема чекања, све нормално функционише”, казао је он.
Он је додао да на овом броју, 55 Монтефармових и 79 приватних апотека, систем нормално функционише и грађани могу лако да дођу до лијека.
“Погрешна је информација била да ће само двије апотеке издају љекове на рецепт. Грађани морају да знају да двије апотеке може да има један власник, а власника је доста и у овом моменту у Подгорици их имамо уз 25 Монтефармових апотека, близу 50 апотека које су и раније функционисале”, казао је он.
Клинички ће радити пуним капацитетом, листе чекања су већ мање
Говорећи о раскиду уговора са одређеним приватним здравственим установама, Шћекић каже да се треба запитати како је дошло до тога да јавно здравство не може пружити одређене услуге, а може их пружити приватник.
“Наш циљ није да доведемо у питање лијечење наших грађана. Напротив, нама су на првом мјесту грађани и све што радимо, радимо због њих. Било је чекања, али из дана у дан листе су мање, услуге се повећавају. У КЦЦГ-у ради се у двије смјене и викендом. То показује колико је здравствени систем опредијељен да иде у сусрет потребама пацијената”, истакао је он.
Сматра да је и у овом случају ријеч о појединачним интересима.
“Никад не може бити квалитетнија услуга у приватном сектору, него у Клиничком центру. Нама није циљ да угасимо приватни сектор, већ да га оснажимо, без квалитетног јавног здравства, не може бити ни приватног”, објаснио је Шћекић.
Казао је да је циљ да се обезбиједе апарати у неколико болница који ће пружати услуге много редовније и гдје ће се листе чекања смањити.
“Брзо ће бити у Пљевљима скенер, магнетна резонанца у Беранама, за сљедећу годину планирамо у Никшићу и у Котору да једна буде на приморју. До тада ће се Клинички центар постарати да ради пуним капацитетом као што и сада раде. Онамо гдје не можемо стићи до Нове године имамо уговор с постојећим приватним здравственим установама и неће бити застоја”, истакао је он.
Додао је да грађани не треба да буду забринути.
