Директор Фонда за здравствено осигурање Црне Горе Драгослав Шћекић казао је за "Дан" да је, и поред низа захтјева према Министарству финансија, опредијељени буџет за функционисање здравственог система у 2022. години у износу од 332.000.000 еура, за 40.000.000 мањи од потребног.
Истиче да, према подацима Фонда здравства, након усвајања измјена Закона о обавезном здрaвственом осигурању у склопу програма "Европа сад", коjим су укинути доприноси за здравствено осигурање запослених, Влада мора да надомјести између 150 и 180 милиона еура које су добијали по том основу.
Шћекић објашњава да је досадашња пракса показала да у црногорском здравственом систему ниjе било системског приступа у рjешавању проблема и слабости у организациjи и функционисању здравствене заштите, а што се годинама уназад нагомилавало и постоjало све сложениjе без адекватне реакциjе надлежних.
– Планирана буџетска средства за здравство редовно су била потрошена у цjелини урачунаваjући и намjенске буџетске интервенциjе и свака пословна година завршавала се исказивањем неизмирених обавеза, коjе су се годинама акумилирале и довеле до раста дужничке пирамиде. Имаjући у виду акумулиране неизмирене обавезе из претходног периода, сматрали смо да jе потребно реалиниjе планирати буџетска средства за 2022. годину, што би било засновано на реализованим издацима у претходном периоду и процjени потребних буџетских средстава са посебним акцентом на неопходна средства систему за борбу против пандемиjе узроковане вирусом ковид-19. Реалне потребе jавних здравствених установа за несметано функционисање система у 2022. години су на нивоу од цца 375 милиона еура. Међутим, због лимита коjе опредељуjе Министарство финансиjа неопходно jе било уклопити се у износ од укупно 352.000.000 еура, од чега наведени износ укључуjе неизмирене обавезе Фонда из претходног периода, коjе смо затекли, а износиле су 49 милиона еура. Међутим, Министарство финансиjа jе утврдило лимит буџетских средстава за потребе здравственог система за 2022.г одину у износу од укупно 307 милиона еура. У Фонду смо сматрали да jе дати лимит недовољан, те jе након низа реаговања, опредиjељен износ од 332 милиона еура. У наведени износ укључено jе планирано повећање зарада запослених у jавном здравству. Мишљења смо да су средства опредиjељена на наведни износ ипак недовољна за несметано функционисање здравственог система, с обзиром на потребе jавних здравствених установа, као и наслиjеђени дуг коjи додатно отежава даље финансирање и стабилизациjу финансирања здравственог система у цjелости – истиче Шћекић.
Он наводи да су увећани захтjеви за рефундациjу боловања преко 60 дана у прошлој у односу на 2020. годину.
– За 11 мjесеци 2021. године послодавци су подниjели захтjеве за рефундациjу боловања преко 60 дана у износу од цца 5,92 милиона еура, док опредиjељења средства на годишњем нивоу износе 5,6 милиона еура. Наведени подаци указуjу да постоjи несклад између потребних и опредиjељених средстава. Прелиминарни подаци за 11 мjесеци текуће године показуjу да трошкови за лиjечење у приватним установама у Црноj Гори са коjима Фонд има закључене уговоре износе цца 5,9 милиона еура, док су трошкови лиjечења ван Црне Горе цца 6,3 милиона еура, од чега за лиjечење у Србиjи цца 2,8 милиона еура, а за лиjечење у иностранству цца 3,4 милиона еура – наводи Шћекић.
Шћекић каже да су након промjене менаџмента у Фонду поставили jедан од главних циљева, а то jе очување и боље функционисање jавног здравственог система, као и спречавање додатног урушавања jавног здравства.
– Дакле, залагање Фонда за реализациjу наведеног циља jе неупитно, те нови менаџмент своjе активности усмjерава у том правцу. Само jачањем jавног здравственог система у потпуности се могу испоштовати начела на коjима jе заснован систем обавезног здравственог осигурања и расположива буџетска средства ставити у функциjу остваривања права на здравствену заштиту и здравствено осигурање. Наиме, до сада су буџетска средства у знатноj мjери била усмjеравана на приватне установе, док jе наша интенциjа ка промjени и усмjеравању новчаних средстава према систему jавног здравља. Њиховом правилном реалокациjом и рационалном употребом обезбиjедиће се jачање не само кадровских капацитета већ и обезбjеђивање нове медицинске опреме, а све у
циљу повећања квалитета пружених здравствених услуга, стварања квалитетног амбиjента за рад свих здравствених радника, што у краjњем за последицу има смањење издатака за лиjечење ван jавног система и упућивање у иностранство – наводи Шћекић.
Како каже, у наредном периоду очекуjе искорак у квалитету пружања здравствене заштите, приjе свега у благовременом пружању здравствених услуга.
– Од Клиничког центра смо добили податке о врстама здравствених услуга, коjе се, према њиховим евиденциjама, не могу пружати благовремено. Уз сагласност Министарства здравља, за ове услуге смо упутили jавни позив приватним здравственим установама, тако да ћемо за те услуге закључити одговараjуће уговоре – најављује Шћекић.
