Секуловић / Фото: Иван Петровић Ипе

Секуловић за "Дан": У Црној Гори борави преко 2.000 Украјинаца

У УНХЦР-у сматрају да не очекуjу масиван прилив избjеглица у нашу земљу

Министар унутрашњих послова Сергеј Секуловић казао је "Дану" да је уточиште у Црној Гори након ратних збивања у Украјини затражио мали број држављана те земље, те да су они смјештени код рођака и пријатеља.

Министар је рекао да се тренутно у нашој држави налази 2.148 Украјинаца са сталним или привременим боравком.

– Број држављана Украјине који су након ратних дејстава дошли у Црну Гору је мањи од десет. Лицима из Украјине која се тренутно у нашој земљи налазе као туристи као и онима којим боравак истиче по процедурама продужићемо боравак због ситуације у њиховој земљи. Од 1. децембра прошле године до 1. марта ове године пријаву боравка до 90 дана у Црној Гори поднијела су 3.143 држављанина Украјине, а ову су у принципу туристи који су можда напустили земљу. Када је у питања прелазак граница није било битнијих промјена – изјавио је Секуловић, наводећи да су у координацији са УНХЦР и другим надлежним органима спремни да реагују.

Агенциjа Уjедињених нациjа за заштиту и помоћ избјеглицама (УНХЦР) саопштила jе "Дану" да jе до 1. марта 660.000 људи избjегло из Украjине, а броj стално расте и ситуациjа jе веома флуидна и миjења се из сата у сат. Како истичу, њихове процjене показуjу да би до четири милиона људи могло да избjегне из Украjине у друге земље ако ситуациjа даље ескалира.

– Важно jе напоменути да jе ово процjена и, с обзиром на то да jе ситуациjа тако промjенљива, броjке би могле бити много мање или више. УНХЦР сматра да су људи коjи бjеже из Украjине – избjеглице и стога jе потребно да државе свим људима коjи долазе из Украjине – дозволе улазак на њихове терториjе и приступ поступку азила – наводе у УНХЦР-у.

Двостепени поступак подношења захтjева за азил

Поступак подношења захтjева за азил у Црној Гори jе двостепен. Приликом преласка границе особе изражаваjу намjеру за подношење захтjева за азилом.

Оног тренутка када jе лице изразило намjеру омогућава му се подношење захтjева за азил у Дирекциjи за азил МУП-а, коjе доноси одлуку на основу захтjева, у складу са Законом о међународноj и привременоj заштити странаца.

Уколико МУП одбиjе захтjев, лице има право подношења жалбе Управном суду.

– Сви људи коjи бjеже из Украjине су избjеглице те им се, у складу са међународним правом, треба дозволити приступ териториjи и поступку азила. УНХЦР jе спреман да подржи све аранжмане за помоћ људима коjима jе потребна међународна заштита – кажу у УНХЦР-у.

Појашњавају да тренутно не очекуjу масиван прилив избjеглица из Украjине у Црну Гору.

– Мали броj људи jе дошао у Црну Гору, а тренутно наjвећи броj лица из Украjине jе избjегао у сусjедне и земље ЕУ, превасходно Пољску, Мађарску, Молдавиjу, Румуниjу и Словачку. Националне власти преузимаjу одговорност за регистрациjу, прихват, смjештаj и заштиту ових избjеглица. УНХЦР jе такође упознат са чињеницом да се значаjан броj лица из Украjине пребацио у Руску Федерациjу – истичу из УНХЦР-а.

Указуjу да Црна Гора баштини политику отворених врата од 90-их година. Систем азила, успостављен 2007. године, континуирано jе унапређиван, уз снажну подршку УНХЦР-а.

– Тренутни, регуларни систем за приjем азиланата има капацитет за смjештаj 164 особе у центрима за прихват на Божаjу и у Спужу. УНХЦР пружа континуирано подршку систему азила, те изналази рjешења у сарадњи са државним партнерима, укључуjући у ситуациjама када регуларни капацитети нијесу довољни да одговоре на потребе на терену. На примjер, током 2017. и 2018. године, због повећаног прилива азиланата у земљу, Влада Црне Горе jе уз подршку УНХЦР-а обезбиjедила додатне смjештаjне капацитете кроз алтернативни смjештаj – кажу у УНХЦР-у.

УНХЦР jе спреман да подржи Владу Црне Горе и друге заинтересоване стране у проналажењу рjешења и пружању хуманитарне помоћи свима коjима jе потребна помоћ.