У Црној Гори су од 2008. до краја 2021. године рођене 50.353 дјевојчице, што је за чак 4.296 мање у односу на број дјечака, којих је било 54.649. Највећи дисбаланс у броју рођених дјечака и дјевојчица забиљежен је 2009. године, када је разлика била 552 у корист мушких потомака. Сваке године број дјечака је већи него број дјевојчица, а најмања разлика је забиљежена 2016. године и износила је 131.
Саговорници "Дана" указују да је велики дисбаланс у рађању између броја дјечака и дјевојчица у нашој држави присутан годинама, те да ранији подаци Завода за статистику показују да се у последње двије деценије на 109 дјечака рађа свега 100 дјевојчица.
Предсједница Женског клуба и потпредсједница Скупштине Бранка Бошњак наводи да је разлика у броју рођених дјечака и дјевојчица забрињаваjућа и негдjе наводи на сумњу да и даље постоjе селективни абортуси, и да су женска дjеца у неким породицама нежељена.
– Било би добро анализирати то по регионима или градовима, jер би и ту имали одређени сигнал да ли jе у питању ово, на шта се сумња. Морамо као друштво наћи одговор на ово, и казнити и евентуално саучесништво љекара jер ови подаци указуjу да нешто није природно. Природа jе таква да сама прави баланс, а овдjе нешто ниjе у реду jер ово jе неприродан дисбаланс – упозорава Бошњак.
Предсједница скупштинског Одбора за родну равноправност Божена Jелушић каже да је углавном познато да се од 1838. године, од када се води статистика, увиjек рађало више дjечака него дjевоjчица, односно да се на сваких 105 дjечака рађа 100 дjевоjчица. Jедан од разлога, како наводи, истраживачи налазе у еволуционоj теориjи.
– Стил живота мушкараца подразумиjева да су они чешће у ризику, па нешто више рођених дjечака омогућава постизање jеднаког броjа жена и мушкараца одрасле доби. Проблем настаjе када се таj однос поремети, а у Црноj Гори више од двадесет година постоjи дисбаланс, односно на 109 дjечака се рађа свега 100 дjевоjчица. Овдjе већ има разлога да говоримо о селективним побачаjима. У нашоj патриjархалноj култури jе пожељниjи дjечак од дjевоjчице и постоjе озбиљне индициjе да долази до злоупотребе раног генетичког тестирања у сврху добиjања мушког потомства – каже Јелушић.
Осврћући се на податак да се од 2008-2021. године родило 4.296 дjечака више него дjевоjчица Јелушић каже да би то значило да се сваке године отприлике рађа 306 дjечака више него дjевоjчица, а Црна Гора се већ неко вриjеме суочава са проблемом да има неколико хиљада жена мање него што jе наталитетски потребно. У групи са Црном Гором су Албаниjа, Азербеjџан и Jермениjа, али и Кина (гдjе се због ограничавања броjа дjеце преферира дjечак).
– Претпоставка jе да се злоупотребе раних генетичких тестирања, као и селективни абортуси, углавном одвиjаjу ван Црне Горе. Неопходно jе настоjати да се сприjече овакве неетичне и незаконите медицинске одлуке, али се то не смиjе претворити у "лов на вjештице". Наиме, не смиjу се због овог проблема кршити основна репродуктивна права жена, гарантована ратификованом Истанбулском конвенциjом. Jедино право рjешење jе осмишљен напор да се у свиjести грађана промиjене архаично-нехумани обрасци понашања и стереотипне родне улоге. У друштвима остварене родне jеднакости нема разлога да се жене и дjевоjчице осjећаjу мање вриjедним или нежељеним и томе треба тежити. Утолико jе већа одговорност сваке jавне личности да своjим изjавама и понашањем не оснажуjе патриjархалну матрицу и двоструке аршине за дjевоjчице и дjечаке – наглашава Јелушић.
Посланик Социјалдемократа и члан скупштинског Одбора за здравство, рад и социjално старање Борис Мугоша наводи да већ дужи временски период указуjе да оно што свакако представља озбиљан изазов jе константан пад броjа новорођених, у оквиру коjег jе присутан константан пад броjа рођених дjевоjчица, као и наравно и чињеница да jе негативан природни прираштаj у преко двије трећине општина у Црноj Гори.
– И премиjеру 41. и 42. Владе сам сугерисао, то ћу урадити и премиjеру 43. Владе, да се или отвори директорат за демографиjу у оквиру одређеног министарства или канцелариjа за демографиjу при предсjеднику Владе. Постоjе релевантна упоредна искуства, како у земљама региона тако и шире. Неопходно jе много више системске пажње посветити демографиjи ако се има у виду огроман изазов када су у питању наведени веома проблематични параметри, као и миграциона кретања гдjе jе посебно забрињаваjући негативан миграциони салдо сjеверног региона Црне Горе. Вриjеме jе да се коначно ради на свеобухватноj стратегиjи популационе политике, односно демографског развоjа – поручује Мугоша.
